ИЛИ МЕНАЏЕРИ (НЕ)ЉУДСКИХ РЕСУРСА
Како од људских постати нељудски менаџер?
- Питај менаџера људских ресурса, они имају одговор!
Запослени су жртве организационих менаџера који им свакодневно угрожавају достојанство и нормалан рад.
Ако се зна о великом броју запослених и њиховом незадовољству, и њихов број сваким даном расте, због начина на који су третирани од стране својих послодаваца и менаџера који их доживљавају као „робу“ са ограниченим роком трајања (довољно је погледати бројку случајева са којим су се бавили људи из Агенције за мирно решавање радних спорова), онда је јасна ова констатација.
Период транзиције, који је као прича без краја, донео је радницима разно разне послодавце који су под плаштом нове парадигме пословања уз свесрдну подршку новопечених менаџера људских ресурса, потенцијала, талената, тренера, коучера, саветника, ментора, употребили, и још употребљавају, све могуће технике „доброг“ управљања запосленима да нам се ранији послодавци у социјалистичком или „Титовом“ добу чине као Деда Мраз за малу децу. Омогућавање организацијама да се претворе у сервисе за искоришћавање свих датих услова од стране државе, подржани законом и толерантним инспекцијама рада, довели су до тоталног урушавања професионалног интегритета човека као радника, његовог достојанства и легитимитета људског бића. Под изговором да се помогну инвеститори да се запосли што већи број људи, инспектори рада и институције образоване од стране државне управе, помогнуте са стручњацима из људских ресурса су пристали да буду судионици у експлоатисању радника - највреднијег ресурса који имају компаније.
У времену када имамо толико стручњака и толико знања како са запосленима, шта их мотивише, како да их развијемо, обучимо, сачувамо, онда се садашња дешавања чине као „приче са друге планете“.
Ако погледамо активности многобројних стручњака за управљање људским ресурсима, може се закључити да је код нас радити боље него на „западу“ (нама толико вољеном). Јер ми не бринемо о висини плате, не бринемо да ли се поштује закон о радним односима, не бринемо да ли је плаћено пензионо, социјално, да ли имамо топли оброк, да ли можемо на боловање, да ли имамо слободне дане, да ли, ако сте жена, можете да одете на трудничко и породиљско, и кад се вратите, да вас не сачека отказ.
Ми (менаџери људских ресурса) бринемо о роботима! Како да их уведемо да они раде наш посао, а да се људи не побуне. Роботи се неће бунити (зато их и уводимо) али људи, они су наша мука. Додуше они су наша највећа вредност али су и наша највећа мука. Зато је и боље да имамо роботе. Па полако, једно по једно, прво роботе за интервјуисање, па роботе за тренинг и развој, па роботе за бенефите и на крају роботе за отказе. Шта ће нам људи уопште? Роботи су права ствар! Има ту још штошта да се дода, на пример инспекција рада кад дође шта ће да ради? Да тражи од робота да пише извештај? Или ће да разговара са роботом и да му одреди „дисциплинску“ казну? Или ће морати да плати новчану казну? Можда ће и инспекција у том времену имати другачије принадлежности па ће доћи и само исправити софтвер и казати „но, но“ немој то више да радиш.
У том заносу радне идиле која влада код нас, треба мислити и на закон. Ипак тај робот да би обављао ту функцију мора да снима. А код нас је законом забрањено снимање. Мада кад погледате ретроактивно, код нас је много што шта забрањено па се опет ради. Закон је ту да се крши, а не да се поштује. Закон о раду, општи акти предузећа, етички кодекс све то поседују послодавци, а исте селективно спроводе или уопште не спроводе, а институције задужене за контролу њиховог спровођења су неме и слепе на дешавања. Достојанство и углед радника као човека, људског бића је све чешће угрожена по најездом „инвеститора“ и „бизнисмена“ који несметано послују због „не дај Боже да се наљуте, отићи код другог и уложити паре.“
На крају, да ли су се икад састали менаџери људских ресурса да разговарају како да реше проблеме што се тиче радних односа, кршења закона, непоштовања радника, итд.итд.???
Да ли су се икад састали да реше своје проблеме које имају са необузданим директорима, шефовима, власницима. Са свима онима који су на „мало вишем положају“ и самим тим „мало више“ знају о менаџменту људских ресурса него сви менаџери света заједно.
Да ли су икад састали да разговарају о проблемима које имају са незадовољним радницима, о платама, боловањима, одморима и сличним стварима – колико ја знам нису.
Ако грешим извињавам се.
Али ту је РОБОТ.
Робот ће решити све.
др Срећко Стаменковић
