"И тај страх је генератор свих страхова. Нарочито оног које може бити прихваћено од стране већине."
У дану кад се неки боре за једнакост, други за права, трећи за неке своје вредности, прилажемо податке из 2013 године који говоре колико смо (не) једнаки. Говоримо о примањима. О основној ствари од које све полази па и свака врста слободе. Уосталом кад имаш адекватна примања онда си и слободу зарадио. Изнећемо однос просечних примања радника и директора.
Јапан 11:1, Немачка 12:1, Француска 15:1, Канада 20:1, Британија 22:1, Мексико 47:1, САД 475:1.
2012 године 0,01 светске популације је поседовало 30% светског богатсва а 0,1 проценат светске популације је поседовало 81% светског богатства.
Колико нечији рад вреди?
Питање је не само садашњости већ и будућности. Нарочито ако се узме у обзир народна шала која гласи: "Шта си по занимању? - Директор". Питање вредности, тј. питање плата, централни је параметар по којем људи вреднују нечији допринос нашем друштву, тј. заједници. Плата не само да омогућује да купимо оно што нам је потребно него нам и помаже да направимо јасну разлику између моћи и утицаја у друштву, тако да се ово питање дотиче свих нас.
Али сад су важнија питања на столу. Треба да се позабавимо разним страховима која нам се даноноћно сервирају. Страх од зиме, страх од цена, страх од гаса, страх од струје, страх од грејања, страх од рата, страх од инфлације, страх од нејединства, страх од страха....и тако до бесконачности.
Јер кад живиш устраху онда и не размишљаш о неједнакости.
Ако нам је за утеху и ти који нам сервирају све ове страхове живе у страху. Они су у континуираном страху од другачијег мишљења. И тај страх је генератор свих страхова. Нарочито оног које може бити прихваћено од стране већине. Јер онда је "демократија мртва", онда је "пропаст света" јер већина угњетава мањину. И то ону која има "тако мало", само 81% светског богатства. Требало би порадити како би им се заштитила њихова права, права да имају барем 99% процената.
Нама и ово што имамо - много је.
Док обичан свет сања да оде на небо, они планирају пут на Месец и на Марс. Обичан свет има Бога они имају ракете.
У томе је сва разлика.
Срећко Стаменковић
Прочитајте и ово:
