Људи које се баве људским ресурсима су засигурно прочитали „мали милион“ текстова који су предвиђали каква нас будућност чека у људским ресурсима, какве промене су дошле, долазе, које остају а које ће можда отићи. Мастило се још није ни осушило на тим прогнозама и предвиђањима а примена је почела, може се рећи, са завидном способношћу, одличним вештинама, великим знањем, и што је најважније са великом људскошћу на релацији „HR“ менаџер/и – запослен/и.
Организација која је била једна од првих у иновативним решењима приликом уређивања својих радних међуљудских односа, која је савладала све технике коришћења савремених технологија у управљању људима, наставила је да својим иновацијама и применама истих, задивљује радне људе у Србији.
Примена савремених технологија у раду са људима није страна ни осталим организацијама (и то државним), на пример пореска управа је велики корисник савремених дигиталних технологија која омогућавају држање препоручене социјалне дистанце како би се људи заштитили. То се најбоље огледа у достављању њихових „обавештења“ мејлом, на пример:
„У прилогу вам достављамо опомену, чиме се у складу са чланом 36. став 5. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, иста сматра урученом. Пореска Управа“
Па сад, ако могу државни органи, зашто би то било замерено, оспоравано и подложно љутим критикама ако користе домаћи стручњаци оличени у „HR“ менаџерима и експертима. Осим осталих послова они су ту да помажу да страни инвеститори развију и пренесу своје знање и искуство из радних односа, да нам кажу како се то ради код њих и у развијеном свету. Напослетку, у ЉУДСКОМ односу, на релацији наши менаџери – наши људи, то јест запослени, нама треба страна помоћ да нам укаже како је корисно коришћење савремене технологије. Они не морају да се позивају на закон који им то омогућава (као ПУ), мада реално говорећи не постоји закон који им то и забрањује да примењују у свом раду.
Елем, користећи препоруке домаћих стручњака, лекара, страних експерата Светске здравствене организације, компанија Шинвон, која је друга Јурина фабрика, (која је српском предузетништву позната по „иновативним“ решењима и њиховим применама у радним односима „Sloga: Tortura u Juri, radnicima savetuju da nose pelene“, жалбама радника да нису довољно заштићени од вируса „Радници Јуре не желе да раде јер нису заштићени од корона вируса“), је обавестила своје раднике да не морају да се оптерећују и да даље долазе на посао јер уговор се неће продужити, (њима 188).
Ово је урађено применом иновативне методе у радним односима, која користи савремену технологију која омогућава држање сигурне и препоручене социјалне дистанце и бриге о људима (да се не заразе) а зове се СМС (SMS).
Примена ове технологије је препоручљива за све менаџере и организације које брину о својим запосленима, уосталом види да је ЈУРА научила лекцију од априла 2020 године када радници нису хтели да раде јер су се плашили заразе, па је поделила обавештења на сигуран начин.
Додуше постоје и они незадовољни, који не схватају сву бригу организације око својих људи и њиховог здравља, који не разумеју употребу савремених технологија и који не разумеју своје „HR“ менаџере.
Али као што се зна „не може се угодити свима“. Најбитније је да је брига о здрављу радника на првом месту.
Врло је вероватно да ће ова метода „узети маха“ и бити прихваћена од стране осталих стручњака и експерата из области менаџмента људских ресурса и да ће наћи своју широку примену. Није згорег пронаћи стручњаке из Јуре па да се замоле да пренесу своје знање и искуство колегама, а можда и да буду гости и предају на некој конференцији, јер ће се њихов случај вероватно изучавати а можда и предавати на факултетима као модел сигурне комуникације у опасним временима. Ипак треба имати завидан ниво „комуникационе интелигенције“ па смислити овако нешто.
Ето шта нам је све Ковид-19 у 21-ој донео.
ИЗДВАЈАМО
др Срећко Стаменковић - Научник, истраживач, предавач, практичар са богатим искуством рада као менаџер људских ресурса у Европи (Србија, Босна и Херцеговина, Аустрија, Швајцарска, Норвешка, Украјина) САД, Индонезија, УАЕ, Азербејџан. Аутор више од 20 научних радова. Област експертизе стратегија, планирање и развој оперативног, организационог и развојног менаџмента управљања људима и организацијом.
