Да ли то што радимо има смисла или не?
Да ли менаџери имају утицаја на то што се запослени питају да ли то што раде има смисла или не?
Психијатар Виктор Франк (Viktor Frankl) је то веома успешно описао, да је урођена људска потрага за смислом тако снажна да, чак и у најтежим околностима, људи траже своју сврху у животу (V.E. Frankl, “Man’s Search For Meaning”).
Скорашња истраживања показују да је смисленост рада за запослене значајнија од других аспеката као што је плата, награде, напредовање или могућност напредовања, радни услови. Смислени рад може бити веома мотивишући, са којим се остварују боље перформансе, посвећеност раду и организацији као и повећање задовољства запослених.
Пет квалитета смисленог рада
Истраживања су показала да за људе који сматрају да њихов рад има смисла, да је то повезано са осећајем поноса и постигнућа за добро обављен посао, без обзира да ли су то стручњаци, менаџери или „обични“ радници. Они који су могли да виде да су остварили свој потенцијал или који су свој рад сматрали креативним, занимљивим, склонији су да свој рад схвате значајнијим од других. Исто тако, добијање похвале или признања од других много је значило.
Пет неочекиваних карактеристика смисленог рада у којима се проналази крхка и нематеријална природа смислености су;
1. Самотрансцендентност
Појединци су склони да свој рад доживљавају као смислени, онда кад је њихов рад имао смисла више за друге него за њих саме. На овај начин, смислени рад је самотрансцендентан. Познати теоретичар мотивације Абрахам Маслов је само-трансценденцију поставио на врх своје пирамиде мотивације, лоцирајући је „иза“ саме само-актуализације по значају, мада то није позната чињеница (A. Maslow, “Motivation and Personality”). Људи нису причали о себи када су разговарали о смисленом раду; разговарали су о утицају или значају који њихов рад има на друге појединце, групе или шире окружење.
2. Дирљивост
Доживљај смисленог рада може бити не само еуфоричан већ и оштар. Тренутни нагласак на позитивној психологији доводи до фокусирања да запослене учинимо срећним, ангажованим, одушевљеним током радног дана. Истраживање сугерише да смисленост није увек позитивно искуство. Тренуци када су људи сматрали да је њихов рад смислен били су много богатији и изазовнији од времена када су се осећали једноставно мотивисаним или срећним. Примери најсвежији код медицинских сестара које су описале тренутке дубоке смислености када су биле у стању да користе своје професионалне вештине и знање како би помогле оболелим од коронавируса.
3. Епизодичност
Смисленост се појављује на епизодичан, а не на одржив начин. Смислени рад није и не може бити константан. Настаје у посебним временима која су генерисана као снажна искуства, да рад има смисла. На пример осећај једног глумца који је дат у исказу: „Боже мој, заправо радим оно што сам сањао да могу; то је некако невероватно." Јасно је да овакви закључци нису одрживи током целог радног дана, а камоли током дужег периода, али дубоко утичу на појединце, веома се дуго памте и постају део животних наратива.
4. Рефлективност
Време потребно да се спозна значај смислености може бити „прилично дугачко“. Значај се ретко види и доживљава у тренутку (моменту), већ ретроспективно и размишљања када су људи могли да виде своје довршено дело и повежу своје достигнуће са ширим смислом живота. Један академик је навео својих истраживања која је радио дуги низ година, а која су у то време изгледала прилично бесмислена, али 20 година касније пружила су технолошко решење за технологију екрана осетљивог на додир.
5. Лична осећања
Радно ангажовање или задовољство – повезаност осећаја са посла и личног живота. Ако се прожета лична осећања због оствареног или остварених достигнућа на послу не могу поделити са својим најближим, онда смисленост је веома мала.
Тренуци посебно дубоке смислености настали су када су се та искуства повезала с смислом за добро обављен посао, кога су други препознали и уважили.
На крају, каква је смисленост овог текста ако се не подели да га и други прочитају, зар не?
Прочитајте и ово дајте себи већи, дубљи смисао свога рада: Избор најбољих у менаџменту људских ресурса 2020
