Ако се продуби здравствена криза и вирус корона не стави под контролу, велики број људи без посла би могао да остане на јесен, када престане да важи забрана отпуштања у предузећима којима је држава три месеца уплаћивала минималне зараде. Различите процене указују да је угрожено од више десетина хиљада до преко 100.000 радних места.
Министар финансија Синиша Мали јуче је рекао да не очекује до 1. новембра веће помаке и негативне последице на тржишту рада, најпре због спроведених мера помоћи, које су износиле укупно 278 милијарди динара у кешу, када се саберу све три минималне зараде, новчана помоћ од 100 евра и одлагање кредита.
- Уколико добијемо вакцину и то се уради на прави начин, то је једино дугорочно решење за нашу економију, све остало је спасавање. Наша економија зависи од тога како остале привреде раде - рекао је Мали.
Мали је обелоданио да заједно са Привредном комором Србије и Републичким заводом за статистику спроводе истраживање у више од 1.000 предузећа о томе како су до сада спроведене мере и како су реаговали купци и добављачи. Из тога ће видети који су сектори више и мање погођени, па ће знати како треба да реагују. Тиме је практично индиректно рекао да држава ипак размишља о некој врсти помоћи привреди на јесен ако затреба.
- Сада треба бити паметан и видети шта ће се и на који начин дешавати у наредном периоду - нагласио је министар.
Зоран Михајловић, секретар Савеза самосталних синдиката Србије, тврди да би од новембра више од 100.000 људи могло да остане без посла. Прва на удару могла би да буде ауто-индустрија, која у Србији запошљава између 30.000 и 40.000 радника.
- Имамо велики притисак страних инвеститора, који траже продужење плаћеног одсуства за своје раднике. Реч је о компоненташима, који су најпре тражили сагласност за 45 дана плаћеног одсуства за раднике, који у том случају примају 65 одсто зараде. Сада, када то истиче, ових дана стижу захтеви за додатних 45 дана плаћеног одсуства да не би отпуштали раднике. Захваљујући државној помоћи, некако су прегурали овај период, али када у октобру све истекне, питање је да ли ће продужити плаћено одсуство. Они немају законско ограничење за плаћено одсуство и могу да га траже изнова. Ако не раде, неће моћи да плаћају ни тих 65 одсто од плате. Компоненташи су у колапсу и неће тако лако покренути производњу док ауто-индустрија не почне да ради. Или ће радити смањеним капацитетом или уопште неће радити, што значи да ће одређени број људи добити отказе - каже Михајловић и додаје да је реч о тридесетак фирми, које се углавном баве провлачењем каблова за ауто-индустрију.
Немачка корпорација „ИГБ аутомотив” у Инђији, где се од 2007. производе грејачи за седишта, у јуну је, према писању војвођанских медија, најавила отпуштање 176 запослених због пада поруџбина од 45 одсто. Статистика показује да је у мају производња моторних возила у Србији имала највећи међугодишњи пад од свих области прерађивачке индустрије, и то 70 одсто.
Од средине марта до краја маја продаја нових аутомобила у Европи је смањена за 41,5 одсто, а Асоцијација европских произвођача аутомобила за целу годину очекује пад од 25 одсто.
Михајловић каже да ће се на удару наћи запослени у металском комплексу, који не раде на неодређено време или раде по неким уговорима.
- А њих има близу 100.000 у реалном сектору. Доћи ће под удар и хотелијерство. Очекујем од октобра отпуштање великог броја радника ако не буде новог пакета помоћи. Држава треба да осмисли стратегију за наредну годину или две да се помогне радницима и фирмама да покрену или одрже ниво производње да не бисмо осетили драстичан пад. Железара је угасила производњу у једној пећи и за поновно покретање производње биће потребно бар три месеца. Питање је да ли ће им бити потребни сви радници. Неопходно је оживљавање домаће производње јер нисам сигуран да ће инострани инвеститори дуго да се задрже ако епидемија потраје - каже Михајловић и предлаже масовно покретање јавних радова на којима би били ангажовани отпуштени радници.
Према „Политикиним” сазнањима, „ХБИС група” није продужила уговоре за 60 радника смедеревске железаре. Њима су уговори истекли још у фебруару, али су им кинески послодавци прогледали кроз просте и држали их на радним местима до почетка јула.
Будући да се у јавности у последње време појављују различите процене о броју људи који би на јесен могли да остану без посла уколико здравствена криза потраје, питали смо Министарство за рад, борачка и социјална питања колико би радника, према њиховој процени, могло да остане без посла и да ли ће бити осмишљен програм помоћи за њих. Одговор нисмо добили.
Милојко Арсић, професор Економског факултета, недавно је за наш лист рекао да би, по истеку забране отпуштања корисника минималца, у најбољем случају без посла могло да остане неколико десетина хиљада радника када је реч о формалној запослености и још толико оних који раде на црно. Ако би привреда добила неку врсту помоћи, отпуштање би било мање, али би га свакако било јер запосленост мора да се прилагоди нижем нивоу привредне активности.
Социјално-економски савет (СЕС) тражи да се у Србији што пре формира нова влада и разговара о додатној подршци најугроженијим фирмама јер ће се без тога незапосленима, којих има пола милиона, придружити и више од 200.000 радника који ће остати без посла и око 100.000 повратника из иностранства, рекао је агенцији Бета професор Зоран Стојиљковић, који председава СЕС-у.
Стојиљковић сматра да би држава требало да пружи новчану помоћ фирмама чија је производња пала 15-20 одсто, а не свима. - И друге земље су после пакета помоћи за прва три месеца кризе наставиле да дају подршку привреди - истиче. Према његовим речима, СЕС тражи од државе нову подршку компанијама по угледу на земље које су наставиле да помажу привреду новим циклусом од још три месеца.
Влада Србије требало би, како је рекао, ребалансом буџета да повећа инвестиције у инфраструктуру јер страних улагања неће бити, а истовремено да преиспита досадашње планове за улагања.
(Извор: Политика)
Прочитајте и ово: Да ли су послодавци обезбедили рад на радном месту са спроведеним мерама безбедности и здравља на раду?
