Свака организација поставља пред запослене основне захтеве као што су:
- Извођење одговарајућих улога (дато описом посла) на предвиђен начин и
- Допунско, спонтано и креативно понашање,
а све то ради испуњења циљева организације. За испуњење првог захтева неопходно је обучавање, а за испуњење другог, поред обучавања, потребна су и шира, подстицајна знања, знања за преиспитивање и унапређене постојеће праксе и креирања одговора на нове захтеве организације и окружења. Ова знања се стичу образовањем.
Реч учење је објашњена у „Оксфордском речнику за напредне ученике енглеског језика” (Oxford Advanced Learner’s of Current English Dictionary) као „усвајање знања и/или вештина кроз изучавање, праксу или процес подучавања од стране других”.
Обука/Обучавање – стицање нових практичних знања и вештина потребних за рад, руковођење, управљање и организационо понашање према усвојеним правилима, прописима и стандардима.
Тренинг – увежбавање стечених знања и вештина.
Образовање (едукација) – стицање и стално иновирање ширих знања из примењених научних дисциплина и успешне пословне праксе, релевантних за делатност и циљеве предузећа ради унапређења садржаја и метода рада, руковођења и управљања.
Обучавање и унапређење квалитета захтева, перманентну, наизменичну праксу обучавања и образовања. За разумевање савременог процеса стицања знања и оспособљавања за квалитет, креативност и иновативност, важно је и правилно схватање појмова организационог и индивидуалног учења и развоја.
Организационо учење се дефинише као процес стицања и коришћења нових знања којима предузеће остварује конкурентну предност на тржишту.
Организационо учење резултира знањем које се претвара у оперативну рутину (правила рада и понашања) које организација меморише и усваја као своје.
Индивидуално учење је стицање знања, вештина и правила понашања појединца, а када индивидуално учење резултира променом ставова, вредности, начина гледања на ствари, говоримо о индивидуалном развоју.
У основи свих процеса су промене које се намећу окружењу, или одговор на промене окружења. Образовање доводи до промена у знању, обучавање до промена у вештинама, лични развој до промена у ставовима и вредностима, а организационо учење резултира променама одговора организације као целине на захтеве окружења и стицанем предности у односу на конкуренцију. Сви ови процеси су перманентно потребни за обезбеђење квалитета.
Школско знање, по својој природи, није довољно запосленима да могу успешно да одговоре ни на захтеве традиционалног начина рада, а поготову, није довољно за прилагођавање на стално нове и нове захтеве савремене организације. Школа углавном није у стању да брзо и квалитетно реагује на појаву нових облика, метода и садржаја рада. Она скоро редовно није у стању да реагује на ургентне и специфичне потребе з апослених и подржи њихову вертикалну и хоризонталну мобилност. Код нас је то посебно изражено.
Формални систем школовања, ма колико флексибилан био, по својој природи не може у потпуности да задовољи потребе привреде. Због тога се у предузећима развија функција образовања и обичавања, реније у оквиру кадровске функције, а у последње две деценије, све више као кључна функција менаџмента људских ресурса и генералног менаџмента. Образовање и обучавање постају важан инструмент проактивног и адаптивног деловања пословних организација у односу на окружење и нужно прерастају у општу стратегију развоја организације.
Циљеви које организација остварује кроз обучавање и образовање су:
- оспособљавање кадрова у припреми,
- обучавање новопримљених кадрова,
- усмеравање индивидуалне развојне каријере,
- кадровско реструктуирање – обучавање за нове послове,
- оспособљавање за квалитетан рад, примену стандарда квалитета,
- перманентно иновирање знања у области рада и руковођења,
- промовисање пословне политике, пословне филозофије, стратегије и организацијских циљева предузећа.
Организација остварује своје циљеве тако што обучава и образује свој кадар најмање у следећим ситуацијама:
- у фази припреме кадрова,
- увођењу новопримљених радника у посао,
- увођењу запослених у нове радне, руководеће и управљачке улоге,
- уоченој потреби за побољшањем квалитета рада и услуга,
- увођењу нове технологије, стандарда поступака рада,
- реорганизацији на макро, мезо, или микро нивоу,
- примени нових стандарда рада и понашања, нормативних аката, организацијских упутстава, или других прописа,
- увођење нових метода и техника руковођења и управљања,
- увођењу нове пословне политике, пословне филозофије и мисије предузећа.
