Аутор: Андријана Томић
У 2007. години Међународна агенција за истраживање рака (IARC) класификовала је промену рада са циркадијским поремећајем или хронодисупцијом као канцерогеност за човека.
Краткорочне поремецћаји биолошких ритмова 24-часовни, пратећи изложеност светлости и тами у необичним периодима су познати као џет-лег и шифт-лег („jet-lag“ i „shift-lag“) симптоми. Међутим хронични поремећаји или поремећаји правовремених циркадијских ритмова (хронодисупција) треба да допринесу дугорочном развоју канцера.
Како је агенција (IARC) компонента Светске здравствене организације (WHO), њене монографије о ризицима од рака често се читају и цене. Садашња класификација појединих врста посла као “вероватно канцерогена за људе” укључује, на пример, ултраљубичасто зрачење, бензо (а) пирен и акриламид.
Узрочно – последична веза између рака код људи и ноћног рада је биолошки прихватљива у светлу експерименталних налаза, али до данас нам недостају епидемиолошке студије које би могле описати или ослободити ризике код људи. Монетарна компензација је већ исплаћена за најмање једну земљу (Данска). Међутим, у Немачкој, у складу са овим законом, нова професионална болест је препозната.
Годинама је познато да радио краткорочни поремећаји циркадијских ритмова могу изазвати здравствене проблеме: као што су умор, несаница, расположења флуктуација, недостатак апетита: феномени се налазе у признатим ентитета “џет лег” и “шифт лег.” Основни патофизиолошки механизам је” нормалан ритам спавања-буђења “. Огледане промене су обично краткорочне и реверзибилне. Укратко, ово је случај са 24-сатним ритмовима који се обично одвијају паралелно и који су индивидуални за дневну измену светлости и таму, и дању и ноћу.
Две студије смртности у Енглеској и Велсу и на Исланду могу се тумачити као пружање почетних доказа за претпостављене ризике од рака међу радницима по сменама. Пре неколико година, радне групе на универзитетима у Келну (Немачка) и Сан Антонио (САД), радећи у исто време кад и агенција (IARC), систематски су оцениле као доступне епидемиолошке студије за тестирање применљивости биолошки прихватљивих експерименталних налаза.
На основу досадашњег искуства, од Међународне агенције за истраживање рака се може очекивати да изврши још једну процену овог предмета у року од неколико година. Сасвим је могуће да ће следећа евалуација довести до измене у класификацији сменског рада као карциноген групе 1. Ово би поставило сменски рад у истој класи као на пример, цигаретни дим, азбест, арсен и јонизујуће зрачење.
Извор: Удружење за безбедност и здравље на раду Србије
ИЗДВАЈАМО
Да ли организацији требају учени или приучени радници? Запослени који размишљају или који слушају?
