Пише: Братислава Радовановић
Борба за такозвану еманципацију жена, довела је данас до деградације и нераеализације суштине жене, мајке, шефице. Она је племенита интересно, а окрутна беспоштедно. Боље некада пристати на ујед змије отровнице, него бити непосредни сарадник жене шефице.
Жена је именица којом се именује једна ћуд... Врста речи, непојмива категорија нежности, која уме и те како грубо да нападне свакога ко угрози њену ћуд. Његош је ту ћуд протумачио као духовиту работу жене, која је спремна да учини све што жели.
А шта жене желе? Питање, које управо потврђује апстракцију те грације, али уједно и оставља без одговора. Божанствена и мила. Бестидна заводница, чедна али и похотна намигуша. Жена је свемогућа, у свему што реши да буде. Уколико је шеф, главни и одговорни уредник свих дешавања у пословном свету, она је змај, ватра. У доба антике, ватра је била симбол богиње Хестије, а у римској митологији богиње Весте. Биле су заштитнице насеља, државе, слоге и реда. Жене по легенди, митологији и по овдашњем тумачењу јесу остале јаке и способне, да бране и нападају најбоље што знају. Међутим, бити подређен жени шефу у Србији, али уосталом и свуда, захтева посебну тактику преживљавања. Савладати жену у свим њеним божанским и ђавољим датостима, није лак посао, а поготово када је она главна! Главу породице по цивилизацијском следу развоја чинио је мушкарац, врат је била жена, али та анатомија тела сада има другу поделу. Борба за такозвану еманципацију жена, довела је данас до деградације и нераеализације суштине жене, мајке, шефице. Услед наметнуте потребе да буде изједначена са мушкарцима, жене су данас као шефице у већем броју случајева изгубиле ону благост и нежност које су јој по природи дате. Послодавац женског рода је златан и зао по потреби. Степен испољавања добра и зла у њој зависи од безброј фактора. Свако набрајање било би беспредметно, јер је бесконачно у понуди. Ту је ПМС синдром, климакс, вишак, мањак, килограма, болесна деца, изневерена љубав, љубомора према другој жени, колегиници, перут у коси, напукла штикла, мушкарац у покушају да буде џентлмен и тако даље и дубље у недоглед и неосет. Пословни профил српске шефице је по домаћој рецептури одређен њеним прилагођавањем традиционалном и модерном. Наводно су обзирне према обавезама и потребама сваке жене и мушкарца у колективу, али наводи се у пракси другачије приказују. Шефица је насмејана, питомог изгледа, али окрутних захтева. Обучена као са модних писта, или лежерног стила, њен став је увек одређен њеним карактером. Доброта у жени плени, а зло сваког посматра као плен, мету коју треба погодити најјаче и најниже што може. Зато, није свеједно да ли имате за шефа мушкарца или жену.
Притисак околине и модерног друштва условљава жену да потискује своје емоције, и од ње прави супермена који не зна за страх, бол, проблем, тугу. Та емотивна инвалидност устоличила је неке жене на највише лествице бизнис света, али и осакатила за оне улоге у којима предњачи осећајност за друге. Називају је пежоративно "кучком", а она се представља као умилно лане. Шапуће свој крешендо и декрешендо када постројава запослене. Племенита интересно, а окрутна беспоштедно. Боље некада пристати на ујед змије отровнице него бити непосредни сарадник жене шефице. Уз овакав опис могла би да иде музичка покривалица, "Болујем ја, а не болујеш ти, јер ни за кога толико, не радим ја, као за тебе шефице моја зла". Но ипак, и медаља има две стране, па и шефица, ону добру, мање злу. Ретке су те појаве, али их има. Једна је мајка само, а шефице истини за вољу, по природи те функције нису обавезне да безусловно пружају, а да вас не натерају да проплачете то "мајчино млеко". Где се изгуби и где се тако губи тај инстинкт за помагањем, а не спутавањем, знају те припаднице женског пословног естаблишмента.
Мушкарци доживљавају свој фијаско у понуди те јачине, којом сада оне располажу. Јаке и физички и интелектуално, са тенденцијом превласти у свим сферама, нежнији пол, нежно и лукаво се успиње тамо где нема потребе. Популарна култура и промоција тих накарадних новокoмпонованих женских шефовских креатура, заслужују сваку осуду. Покриће осуде је управо то императивно заузимање атрибута мушкости, и напуштање оне сфере где се та женска нежнија и слабија природа гуши. А сва мука иде, зарад позиционирања у врлом пословном, пороцима огрезлом свету.
Подвиг је дати гладноме храну, оку сузу, мушкарцу подршку, жени љубав, јер жене желе да буду вољене. Тада су оне најлепше и најбоље. И најтежи посао се лако обавља, када се ради из љубави, коју свако има у мери у којој је негује. Жене данас превише негују лепоту споља, изнутра су празне. Нема тог засада који ће никнути сам од себе. Можда у тој јаловости душе, лежи хладноћа жена шефица, у нас Срба, и других народа и народности. Ако је тако, онда је лако. Можда ће неко семе љубави у комерцијализацији свега, успети да произведе и њу, јер, она постоји и увек је постојала, жена, мајка, шефица, речју краљица.
Братислава Радовановић је рођена 1983. године, дипломирала на Факултету политичких наука у Београду, одсек новинарство и комуникологија. Љубитељ и конзумент добре писане речи, културе, слободе, истине, аутентичне креације, духовитости, духовности и хуманости.
Прочитајте и ово: Радно дело и одело
