Неизвесност је оно што карактерише будућност радних односа и запослене. Као да је јуче било кад је отворена прва потпуно роботизована линија за производњу аутомобила, а томе има више од деценије. Као да је јуче било доба Спектрума и Комодора, магнетних трака и грамофона а данас све у „зрну песка“.
Ако се сагледа блиска прошлост доћи ћемо до закључка да је технологија по први пут у могућности да иде својим путем и да је независна од људи. У људским ресурсима нема сегмента где се не уводи неки вид аутоматизације, почев од оних најосновнијих функција (на пример први субјекат при уласку у организацију који вам каже добар дан је нека „машина“ , „робот“ са навученом фацом неке особе да нас не би престравио хладан метал који асоцира на све само не на људскост), па до оних новоизабраних фаца које воде интервјуе јер те фаце за разлику од свезнајућих менаџера, регрутера, психолога, коучера и осталих зналаца не греше. А како не греше? Па немају основне људске слабости попут љубазности која се може исказати на много начина (неки је називају и корумпираност, својеглавост, глупост, љубомора, „може ми се“ и тако даље). У принципу развој се може описати са „што мање људи а више машина то боље“. Како је кренуло са аутоматизацијом, у скоријој будућности, имаћемо више људских менаџера него људи.
Предвиђа се да за максимум 20 година чувени „HR“ ће постати „TR“ (технолошки ресурс), или „KR“ (киборг ресурс).
С обзиром да се већ почело са чиповањем људи ( на добровољној бази), да се у најмногољуднијој земљи света увелико за идентификацију и плаћање користи мрежњача ока, да се отишло далеко са повезивање компа и неурона, будућност или боље рећи образовање људи а кроз то и сав систем живота ће се заснивати на „апдејтовању“ наравно у зависности колико ко има пара.
Можемо замислити да у зависности од зрелости људске јединке и наравно колико су јој донатори оспособљени толико ће јој бити омогућено „апдејтовање“ то јест година школе и теоријско знање.
Па рецимо ако сте добростојећи моћи ћете себи приуштити добар чип са пар стотина терабајта, платите апдејтовање и говорите за пар минута све светске језике, знате историју човечанства, пишете без грешке сва писма света итд.
Механика дође као надоградња то јест тренинг након учитане теорије.
Сви знају све, сви могу да раде све наравно у зависности од учитаног програма.
А где су ту људи? А са њима и менаџери који би им давали разно разне тестове, водили их на сплаварења, тимбилдинге, учили их о стресу, преговорима, лидерству, психоанализирали, тренери живота и осталих ствари по потреби?
Где су нам људи, таленти, ресурси, људски потенцијали, људски капитал и како год називали менаџерисање људима?
Јер како нам се пише поред обичних људи убрзано идемо ка насељавању потпуно другачијих бића, бића са вештачком интелигенцијом, способна да мисле, осећају и одлучују као ми (ово „ми“ је сасвим релативно), али они ће то радити на сасвим другачији начин. Они ће сачинити себи њихов а нама обичним смртницима другачији свет. Свет са својим правилима, са својом структуром, динамиком.
Пожелеће нам се друмови (може и пешачке стазе не само друмови) обичних људи!
Ми већ данас поред хибридних возила имамо и „хибридне људе“. То су они који себе сматрају напреднијим од нас тзв андроиди а ускоро нам следе и остали надограђени технолошки развијенији, напреднији типови вештачки интелигентних бића или организама.
Како ће се тада звати данашњи менаџери људских ресурса? Трансменаџери? Андроменаџери?
Шта ће имати у опису посла? Можда ће бити специјализовани за правовремено програмско апдејтовање?
Било како било очигледно да нам надолазеће доба смањује ризик од стреса јер колико ми је познато програм је осетљив на вирус а не на стрес!
Тако да нам ово доба, опростите ми на примеру, дође као тимбилдинг на програмску осетљивост на вирус. Уосталом далеко је лакше урадити скенирање, ресетовање, апдејтовање и слично него као сада чекати да се организују, па док се смисле, па док се изтестирају 1, 2, 3, фаза па онда ко ће пре и ко ће више.
Вештачка интелигенција је та која ће мислити и радити уместо људи. Људи ће бити само носиоци или упрошћено речено платформа која их носи.
Да не буде забуне, вештачка интелигенција се увелико користи и развија од стране највећих компанија. Они, свако на свој начин, имају за циљ стварање и реализовање нове стратегије развоја човечанства која задовољава изазове које имају на путу остварења својих циљева. Циљеви су углавном на бази нове футуристичке стварности која би изгледала са веома продуженим животним веком (ако може без краја да се не би замарали), висока (њихова) култура, наука, технологија, духовност.
У свим овим озбиљним играма, свуда се спомиње ВИ зарад разно разне добити и добробити али се врло мало или ни мало не спомињу људи.
„Ако ће нешто да уништи свет онда је то компјутер“, из једног америчког филма од пре 30 година. Мислим да ни сам сценариста није био свестан колико је дао тачну земаљску прогнозу.
Вероватно да се будућност и „стручност“ менаџера за људске ресурсе огледа у картицама и дигиталној технологији.
др Срећко Стаменковић - Родољуб, Србин, научник, истраживач, предавач, практичар са богатим искуством рада као менаџер људских ресурса у Европи (Србија, Босна и Херцеговина, Аустрија, Швајцарска, Норвешка, Украјина) САД, Индонезија, УАЕ, Азербејџан. Област експертизе стратегија, планирање и развој оперативног, организационог и развојног менаџмента управљања људима и организацијом.
