Кад је реч о променама и развоју организације, посебно условљеним технолошким променама могућа су три основна приступа...
Сагледавањем утицаја технологије на функционисање организације на краћи и дуги рок, у вези са положајем организације у тржишним условима привређивања, може се уочити да се појам успешног управљања технологијом у предузећу скоро непрекидно током прошлог, и сада у 21 веку, везивао за разматрање ефикасности технологије у организацији. У други план је стављено разматрање питања иновација у технологији и карактеристика организације у којима оне настају и постају делотворне. Ово је оставило трага како у теоријским радовима тако и у пракси организација, а све већа окренутост ка иновацијама, данас, условила је потребу за новим значењима и решењима.
Кад је реч о променама и развоју организације, посебно условљеним технолошким променама где организација треба да одговори адекватном адаптацијом, наводе се кључне фазе и претпоставке за успешно иницирање мањих интервенција у одабраним организацијама. Могућа су три основна приступа:
- Структурни
- Технолошки
- Људски (хумани)
У оквиру структурног приступа наводе се четири основне класе или модела истраживања:
- структурне промене као основни механизам промена организације, где се јавља широки скуп принципа које повезују успешност организације са оптимизацијом, променама њене структуре
- надовезујући се на прву класу основних питања развија се нешто модернији продубљенији приступ преточен у идејној децентрализацији. Замисао да се организације могу мењати децентрализацијом њихове структуре добила је подршку кроз очите предности изражене у већој флексибилности, могућег бољег искоришћења разних технологија и друго
- у оквиру структурног приступа, као подкласа јавља се орјентација ка истицању предности успешног обављања задатака као крајњи циљ и критеријум организационих промена. Тај приступ се назива и обликом својеврсног друштвеног инжењерства јер се наведени крајњи циљ испуњава преко људи. Настоји се путем промена у понашању људи побољшати испуњење задатака, а то се постиже изменама структура, у овом случају, тока процеса рада
- у оквиру размишљања о структурним изменама, јавља се истраживање мрежа комуникација унутар организације. Резултати ових истраживања указују на то да оптималне комуникационе структуре у организацији могу веома много да се разликују у комплексним организаијама у зависности од типова задатака који се обављају у појединим организационим јединицама.
Технолошки приступ полази од уважавања технолошких категорија организационих промена. Недовољно уважавање људског хуманог аспекта и подређивања правила успешне организације и управљања захтевима технологије основна је замерка и недостатак овог приступа.
Људски - хумани приступ, настоји да утиче на промене у организацији, променом понашања главних актера у организацији, а то су људи тј., запослени. Мењањем људи, истиче се, може се изазвати и креативна иновација нових алата, а може се изазвати модификација организационе структуре.
Бројни аутори су се бавили питањима односа технологије и организовања и настојали да открију "кључ" њихове међузависности. Технологија је изједначавана са опремом тако да су у потпуности занемаривали следеће копоненте:
- технолошки "софтвер" (формализовани заштићени облици технолошког знања)
- "оргвер" (организација, управљање, неформализовани облици технолошког знања)
- "брејнвер" (знање и вештина кадрова, наука, као научно - теоријска сазнања и фундамент свих технологија), као саставне елементе технологије
Технолошки детерминизам је био присутан веома дуго у разматрањима у односу технологије и организације у оквиру организационе науке. Нови приступ, уводи појам "меког детерминизма" зависности, међусобне испреплетености ових категорија. Напуштање простог каузалног - корелативног односа у вези је са новим приступом и тумачењем самог појма технологије који није више везан за опрему чијом изменом се сматрало да следе садржинске и структурне промене у организацији. Залажући се за свестраније сагледавање технологије, за динамички принцип променама у технологији и организацији, истичући иновације као непрекидни изазов, у потпуности се одбацује квази -механистичка веза и зависност опреме и специфичних облика организације и понашања у друштву.
Ресурс
ИЗДВАЈАМО ЗА ВАС
Интервју недеље - Душанка Ковачевић (Dušanka Kovačević - Keller Williams Srbija)
Интервју недеље - Софија Ђорђевић, докторанд, БВК
