Данашњи HR сектори, поготово у ИТ индустрији, свакодневно се сусрећу са дефицитом професионалаца из различитих области, те су некада потребни и месеци да би се потенцијално дошло до некога ко заиста и зна, и уме, и хоће да ради баш код вас. И ко, признали или не, заиста није лако замењив.
Иако постоји поприлично велики списак разлога зашто је ситуација на тржишту управо оваква, волела бих да се подсетимо (и запамтимо), неких ствари које се подразумевају, тачније које се воде као подразумеване, а постају све већи камен спотицања, јер изгледа да су сви заборавили да је и на томе потребно радити, а не само отписивати као подразумевано.
Данас ћете често у огласима видети фирме које се утркују око супер „кул“ бенефита које нуде својим људима - од егзотичних тим билдинга у иностранству до неограничених, плаћених слободних дана и олакшица за сваки сегмент живота, а ја све чешће седим са онима које би назвали сениорима, и из чијих уста чујем - супер је то, али шта ми значе фенси бенефити када немам основне услове за рад.
На шта ти момци и девојке мисле када то изговоре?
На горе наведене подразумеване ствари. И ево, можда пет најбитнијих:
- Професионалност.
Када запослите стручњака у некој области, пустите га да ради свој посао. Нисте довели некога, да бисте му причали шта и како да ради, већ некога ко је стручан да каже вама управо то. Зато сте га и запослили, на крају крајева. Заборавите на све опструкције за ове људе - од микроменаџовања до хијерархијских прохибиција и неприступачности.
- Процеси и процедуре.
Ако се поведемо превише њима, угушиће људе, али без основне машинерије која трчи иза запослених и омогућава им да неометано раде свој посао, само ће изнова инволвирати своје драгоцено (и скупо) време за решавање ситуација којима, у суштини, немају потребе да се баве.
- Алати за рад.
Ако вам запослени дође и аргументовано објасни да је неопходно уложити одређену своту новца у неки алат, едукацију, сервер, програм, итд. и наведе последице уколико се ово не деси, а ви узмете па покушате да преко штапа и канапа пренебрегнете плаћање 200-500-700 евра, а запосленом се захвалите уз “снађи се”, после треће такве интеракције, снаћи ће се једино за нови посао.
- Одговорност.
Изузетно је битно да се зна ко је одговоран за који део посла, на којем год нивоу знања или у којој год области да сте. Људи воле да маштају о великим позицијама и звучнијим титулама, а негде као да из те слике испада чињеница да, са великим титулама иду и велике одговорности. Постављање примера особа којих су одговорни за друге људе је изузетно битна карика у ланцу пословања. Ако само циљате боље титуле и услове, без да прихватате одговорност, уз оно што ћете материјално добити, изгубићете поштовање људи а они жељу да раде са вама.
- Људи нису машине.
У реду је да неко има лош дан, да му се дете разболи, да га погоди болест или ментално растројство, из било ког разлога. Први “подразумевани” бенефит који најчешће изостаје јесте да се људи третирају као људи - они који имају право да буду од крви и меса, и који и поред највеће могуће професионалности, квалитетног рада и постизања било којих рокова - имају праву да ванредно падну и узму слободно време да би се подигли изнова како би били добри пре свега за себе, јер једино тако могу бити и за вас. Пре него што почнете да се такмичите са конкуренцијом, да ваш идентитет у јавности буде бољи од њиховог, како бисте имали више клијената или дошли до бољих људи на тржишту рада, обратите пажњу да се пре тога побринете да будете из дана у дан бољи за сопствене људе, јер колико год новца уложили у маркетинг, емплоyер брандинг је тај који ће осликавати реалну слику ко сте заиста.
Аутор: Јасмина Шуњка - стручњак за организацију и људске ресурсе.
