„Професионални мобери, људи који врше психо-физички притисак на раднике да напусте фирму у којој раде И који се селе, по потреби из фирме у фирму. Зову се “HR стручњаци”. Одржaвају своје форуме и састанке, на најјелитнијим местима. За сваког кога отерају добијаjу новчани стимуланс. Неки су, због њих, под притисцима, извршили самоубиство“.
Ово је само део текста који позива на некадашњу петицију против професионалних мобера у којој се наводе и имена за пример ко су професионални мобери. Тема је била активна пре десет година. Каква је ситуација данас? Колико је „Ковид ситуација“ утицала на развијање професионалних мобера?
Професионални мобери су врсни познаваоци радног права и вешти манипуланти људима и правима. Препознатиљиви су по томе што уносе негативну пословну климу, нетрпељивост међу запосленима, праве интриге, шире неповерење и стварају осећај завере.
Они су дошли с приватизацијом и остали. Специјалност је брзо и ефикасно ослобађање вишка радника по што нижој цени за послодавца. Подразумева се у оваквим случајевима да за запослене који су „одређени за напуштање“ да та „што нижа цена“ је по могућности „0“ словима нула динара. Док за професионалног мобера важи супрутна девиза, пропорцијонално је онолико већа колико је за остале нижа. Ипак треба на прави начин вредновати умеће штедње новца кроз методу „што ниже цене“.
Професионални мобери, који „унапред одабране жртве шиканирају на неиздржив начин“, обично су запослени у Сектору за људске ресурсе, носе титуле менаџера и преферирају да нагласе „људски“, јер су мајстори да те „људски“ обраде да ћеш бити срећан ако прођеш са лакшом „повредом“ коју ти може залечити његов колега психотерапеут. А колико их има и колико су успешни, можемо закључити по резултату рада Републичке агенције за мирно решавање радних спорова.
Све у свему, анализирајући број стручњака из области управљања људима у организацији, њиховом знању и стручности, рекло би се да поменута Агенција нема посла, док је истина сасвим другачија. Како се повећава број стручњака из људских ресурса тако се пропорционално повећава и број пријављених случаја Агенцији. Како расте број година постојања Агенције тако расте и број радних спорова. А каквих је случаја било, најбоље говори податак да су две жртве мобинга извршиле самоубиство.
Да ли се нешто променило 21? Да, резултат њиховог рада. Добијањем дигиталног префикса, постали су моћнији, продуктивнији, ажурнији, експедитивнији. И почели су да деле знање.
ИЗДВАЈАМО
