Како је настала једначина усмеравања времена и мапа продуктивности
Пише: Креативац, среда, 29. јула, 2020.
Док се не суочите са значајем времена мало пажње посвећујете времену колико год да знате да је битно. На значај времена може да нас подсети и пословица: Да ценимо оно што имам тек када га изгубимо.
Научио сам да дато време најлошије усмерава два типа особа:
- Особа која каже како има времена да нешто уради
- Особа која каже како нема времена да нешто уради
Наравно, одувек ми је била мисија да исправљам „управљање временом“ са „усмеравањем времена“ јер нисмо власници времена већ смо у процесу међузависности са временом. Мада има и оних који воле да буду у зависности од времена. То су углавном особе које припадају наведеним типовима.
Моја временска прича почиње у тренутку када болест својом појавом буквално отима 2/3 времена у једном дану да би човек остао жив.
Изазов испред мене није поставила болест већ време.
Појавило се кључно питање: Како са мање времена постићи исто, чак и више?
На почетку сам располагао само са појмом креативност која је била наравно саставни део претходних послова које сам радио али са 100% времена.
Скуп покушаја да се одговори на питање је приближно велик као број покушаја Едисона да направи сијалицу.
Први корак који сам направио, не знајући у том тренутку да радим увелико на једначини усмеравања времена направио сам током самих терапија које трају по пет сати. Шта радити тих пет сати осим опције гледања у болнички плафон и разговарати са другим пацијентима и медицинским особљем.
Једном и може да се утроши време на такве ствари али не може више пута. Постанеш досадан и себи и другима.
Дакле, могу да читам током терапије. У једном тренутку сам се почео шалити са друштвом и сарадницима како ето имам времена да до 15 сати недељно читам. Озбиљна предност у односу на друге.
Касније сам направио план читања књига који и данас се спроводи и састоји се у једној реченици. Сваког јутра 15 минута активног читања. То је око 6000 страница прочитаних годишње.
Да, створио сам једну нову и добру навику која је утицала много да остваривање главног циља.
По чему се ми у основу разликујемо? У томе какав однос градимо са временом.
И поред тога што имамо исту количину времена на располагању разлике у успешности су велике.
Време не можемо да сачувамо. Да оставимо данас да би имали сутра више.
Наравно, банке су прве схватиле да је време вредније од новца, зато постоје камате.
Доста времена је прошло до успостављања јасне међузависности између мене, болести и времена.
Време на располагању у том тренутку: среда и петак за посао. Дакле осам радних дана месечно, да се постигне исто или више као неко ко има 20 радних дана месечно. Када здравље дозвољава да се искористити понедељак, а временом сам са сталним сарадницима и клијентима од недеље направио радни дан (у ситуацијама када су клијенти имали кратке рокове) који никада нису злоупотребили.
Време цени искреност.
То је први закључак који сам искористио приликом прављења једначине усмеравања времена. Треба да будемо искрени према себи, према другима и према времену.
Моја можда предност је у томе што сам свестан да све има плус и минус. Да живимо по закону поларности. Лево, десно. Горе, доле. Топло, хладно. Добро, Лоше.
У нашем усмеравању времена учествује наших 100%. Дакле, наше добро и наше лоше.
Ето, створио сам добру навику да редовно читам данас, а почео сам са коришћењем целог времена трајања терапије за читање.
Окет, то је добра навика и сигурно их имам још. Питање које сам поставио је „Шта је лоше код мене? Колико то утиче на укупну оствареност. јер наше добро плус наше лоше даје колико смо успешни и остварени у јединици времена.
Лоше навике. Битна је свест о њиховом постојању а не страх од њиховог постојања. У разлици између свест и страх се крије енергија за живот.
Кажу да онај ко има свест о смрти живи живот и има доживљаје, док онај ко има страх од смрти троши живот и скуп доживљаја је скоро па празан.
Која то знања поседујем? Која не поседујем?
Најбоље се уочава писањем одговора на два питања: У чему сте добри? У чему сте изузетни? (чему тежите)
Пробајте и видећете да је веома лако написати десет ствари у којима сте добри. И веома тешко написати ствари у којима сте изузетни. (напомена: ствар коју ставите у скуп добар у томе, не можете да ставите у скуп изузетан у томе)
Дакле, за продуктивност и боље усмеравање времена једнако је битно шта знате и шта не знате?
Седнем и запишем која то знања не поседујем у овом тренутку а која би ми била на корист за усмеравање времена и остваривање јасног месечног циља.
Супер је био за тренутак осећај да постоје два скупа. Скуп добрих и лоших навика и Скуп знања и незнања. Окет, шта с њима, како се користе?
Био је један озбиљан период расипања тих скупова а резултата једва да је било. Чак се појавила нова лоша навика која је мислила да је добро да се свима покаже знање да би други препознали вредност. Потребно је било да спознам и сам колико моје знање вреди.
Потом сам упознао највећег убицу времена.
Његово име је: Када бих.
Када бих имао ово или оно…. када бих се десило ово или оно….. Лепа мисаона играчка која троши време брже него данашње игрице батерију мобилног телефона.
Колико је присутан и активан тај убица говори виц: Како се зове јело које менаџери у Србији највише воле да једу? Зове се: ДАМИЈЕ
Да, знамо сви за израз „машта може свашта“
И може. Или да покрене и мотивише или да постане сама себи циљ.
За моје здравствено стање постоји скуп редовних лекова које узимам поред терапије. Исто тако, за убицу под именом „Када бих “ постоји лек и зове се „Ја ћу“
Ја ћу да научим… Ја ћу да урадим… Ја ћу да напишем…. Ја ћу да остварим…
Тако сам дошао до три скупа којима са почео да описујем усмеравање свог времена. Скуп добрих и лоших навика, Скуп знања и незнања и Скуп маште и планирања.
И поред свести о значаји скупова, хватао сам себе како волим да радим популарне ствари. Оно што ми је лако. Забавно. Што убија пуно времена (даааа, расипање енергије на погрешно, радиш а не ствараш). Чак и оне ствари које су биле у функцији доказивања себе другима. И то на погрешан начин у том тренутку.
Осећај расипања енергије се појављивао приликом анализе успешности давања одговора на главно питање. Нисам остваривао жељено а време је потрошено и поред бољих навика, више знања и мање маштања.
Осећај умора се појављивао. И физички и ментални.
Проблем је дакле у енергији и њеном коришћењу. Питање вредно у том тренутку више од циља: Колико енергије расипам и на шта?
Одлично. Напокон уочих четири скупа који успостављају међузависност, који су јединствени, једноставни и дају се организовати.
Скуп добрих и лоших навика, Скуп знања и незнања, Скуп планирања и маштања и Скуп фокуса и расипања.
Лепо.
И тако настаје „једначина усмеравања времена“
Време: (Н(д,л); З(и, н); П(п,м);Е(к,р))
Н(д,л) представља скуп наших навика. д-добре, л-лоше
З(и,н) представља скуп наших знања. и-имамо, н-немамо
П(п,м) представља скуп наших потреба. п-планирамо, м-маштамо
Е(к,р) представља скуп наших енергија. к-користимо, р-расипамо
Још једноставније. Чисто да могу и другима да објасним у кратком временском периоду
Време: (Н,З,П,Е)
После једначине створила се потреба за применом и тестирањем на себи и у личном кругу деловања.
Ако сте спремни да анализирате како усмеравате ваше време, довољно је да на парчету папира направите колону за сваког члана скупа и да запишете ваше добре и лоше навике, знања која имате и која немате, опишете потребе које су вам циљ и оне о којима маштате, и наравно како користите енергију коју поседујете и на шта је све расипате.
Док записујете, да поновим, имајте на уму:
Време цени искреност.
Таква анализа је предуслов унапређења ефикасности у било којем послу. Посебно јер без ове анализе имамо навику да потцењујемо шта можемо за један дан и да прецењујемо шта можемо за једну годину. Тако је настала Мапа продуктивности.
Навике.
Које сте лоше навике записали. Да ли можете да израчунате колико сте времена до сада поклонили бар једној лошој навици само један дан. Знајте да је тамо неко ко нема ту лошу навику, то време искористио на нешто друго. Фокусирао се на нешто што је постало стварност. Ви не можете да га стигнете осим ако не отклоните ту лошу навику. Која год да је у питању.
Знање.
Фора са знањем није у томе да ви све знате већ да знате ко зна ако ви не знате. Да га ангажујете да ради са вама, за вас али никако уместо вас. Свесност о знањима које не поседујемо омогућава да време усмеримо квалитетно. Или на стицање потребног знања или на уочавање оних који то знање поседују. Немојте да заборавите. Када немате шта да радите са другима или за друге, радите на себи. То је озбиљан посао који време цени.
Потребе.
Сви имамо потребе. Неке су нам заједничке. Неке посебне. Неке изузетне. Када је остваривање потреба у питању најбитнија ствар је постојање савршене намере, јер савршен циљ не постоји.
Долазак до сваког циља је само тачка на путу остварења коју можете да посматрате као раскрсницу, стајалиште, одмор, изградњу…
Машта може свашта. Ако и само ако смо свесни да су све ствари створене два пута. Први пут у глави. Други пут на делу. Све док је мисао у облику жеље, потребе или маштања само у глави, завршено је само пола посла.
Енергија.
Свака комуникација захтева енергију. Гориво емоција је енергија коју поседујете. Пријатељи енергије су: међузависност, фокусираност, посвећеност, једноставност, организованост, јединственост, проактивност. Трошаџије енергије су: зависност, површност, просечност, сналажљивост (сналажљивост је друга страна медаље креативности). Правилно усмеравање енергије време награђује вредностима које дају и трају.
Били сте сигурно на неколико предавања у организацији компаније или сте се лично ангажовали на којима сте чули за разне технике „управљања временом“. Колико дуго сте их се придржавали? Коју од њих сте применили и показало се да стварно са њом можете да „управљате временом“? Колико дуго сте то успевали? Да ли их и данас користите? Шта вам говоре одговори на ова питања?
Зашто се у многим компанијама најчешће понављају управо предавања из области „управљања временом“?
- Јер су технике кратког даха уколико се не ради на унапређењу навика, знања, потреба и енергије.
Све док се запоставља развој унутрашњег круга деловања а прихватају се савети спољашњег круга деловања дотле ће постојати потреба за понављањем таквих предавања.
Колико сте пута у претходних месец дана изговорили: Морам, Када бих, Да..али, То ме нервира, То неће проћи… и сличне реченице. Све оне су „убице“ времена јер су последица лоших навика, недостатка знања, погрешних потреба, расипања енергије.
Све вам је ово познато.
Ја могу да вас позовем да пробате да направите вашу мапу продуктивности користећи једначину усмеравања времена и да пробате.
Мени је много помогла.
И значајан број пријатеља је био одлучан да направи своју мапу продуктивности и успели су да боље усмеравају време.
Најбитније што сам спознао радећи на једначини усмеравања времена и мапи продуктивности су следеће четири законитости:
Време не можете да поклањате. Знање можете.
Време не можете да мењате. Навике можете.
Време нема своје потребе. Ви имате.
Време се испуњава енергијом. Ви је производите.
Пре краја,
Аксиом: Време је релативан појам
Његову вредност одређујемо ми сами, управо навикама, знањем, потребама, енергијом. Успешност између два менаџера се управо и разликује у степену искоришћености тих скупова. Сви имамо исти временски период на располагању током дана али захваљујући њима стварамо различите скупове вредности.
Свако од нас може да боље усмерава време које има. Онај ко данас разуме боље од других своје добре и лоше навике, ко ради на повећању круга деловања знања и свести о улози незнања данас, ко има машту али у функцији свог менаџмента обећања а не губљења времена, ко зна да енергија коју поседујемо не воли расипање већ фокусираност, тај ће имати већу продуктивности од другог.
Шта после?
У плану је реализација неколико радионица „Једначина усмеравања времена“ и Мапа продуктивности. Можемо их реализовати заједно.
Такође, уз подршку кључних партнера дигитализација једначине и мапе са циљем да свако ко има мобилни и жели да унапреди своју продуктивност буде далеко од ње пар клика.
Хвала!
п.с: За читање овог поста потребно вам је 10 минута!
(Извор: http://www.storyliwing.com/)
Прочитајте и ово: Нелојална конкуренција
