У селу у коме не постоји библиотка или у граду без позоришта, веома је тешко развијати културне и уметничке потребе. Зар не?

Пише: Владана В. Ђуришић

У тим срединама некада их је тек потребно створити. Неповољна законска решења, недостатак пореских олакшица, незапосленост- све ово могу да буду велике препреке за менаџерске акције. Без пореских олакшица тешко је ширити уметност и културу у било ком народу. Ангажман оних који би могли да помогну у анимирању културних потреба социјалних категорија државе могао би да изостане. Још већа препрека био би недостатак културних и уметничких институција у држави. Знамо да је обичан менаџер личност која обавља функцију управљања организацијом, послом и људством, али личност која ради у банци, фабрици аутомобила, музеју и позоришту се много разликује. Пре свега у стилу руковођења, одлучивања и сензибилитету.

 

Ко је менаџер у култури и уметности, а ко у привреди?

organizational culture update photo resized blog 1 1 696x392

У уметности менаџер је стваралац, појединац или група, а у привреди најчешће-тим са руководством на челу. У привреди имамо материјалну производњу са серијским производима, док је уметничко дело уникат!

Публика је елитна, а карактер производа је жив, немерљив, није "производ на полици" и намењен је комерцијалној потрошњи. У привреди имамо супротно, неограничен број потрошача и аутоматизацију, док је уметност пуна непредвидљивости стварања. Тешко ћемо проценити ризик успеха при стварању уметничког дела, док у стварању производа можемо раунати на предвиђање ризика. Уметност има ограничену производњу. Маркетинг у уметности користи своју почетну (премијерну) фазу, а привреда форсира завршну фазу производа. Постоји огромна разлика у приходима и трошковима уметничког дела са неусаглашеношћу понуде и потражње, док је у привреди супротно од овога. Позориште "није производ на полици" и његова производња је ограничена. Успешан менаџер у култури поред тога што мора да подстиче развој уметничких и културних дела и интересовање за њих треба да комбинује напоран рад са новим идејама.

Менаџер се не бави само циљном групом, он бира и оне за које тек треба да открије због чега их мучи недостатак интересовања за уметност! Техника којом се он служи у свом послу је анимација. За њу су неопходни образовање, усавршавање, стручност и интеракција (укључити слушаоце у уметнички пројекат).

Уметност треба да подстиче емоционалне и сазнајне могућности појединаца и група. Менаџер у привреди посредује између пословања и тржишта, док је у култури посредство између културе и тржишта. Исти повећава материјално богатство, а други тежи повећавању духовних вредности/ богатства. Лако је одредити цену робе и услуга у привреди, у уметности то је већ мало теже. Уметност има веома сложену функцију због тога што утиче на свест нације о самој себи, а привреда више утиче на свест запослених. Привреда цени властите гране или фирме, док култура и уметност цене посвећеност и саме себе као такве. У привреди је важан индивидуални јавни имиџ, док уметност и даље задржава способност тајанствености, анонимности и уживања у новом.

 

Сукоби у институцијама

 

istockphoto-1050287368-612x612.jpg

 

У нашој земљи има око 4000 институција културе, што значи да је област примене менџмента у култури и уметности огромна. Свака врста или институција, друштво, задовољава одређене потребе и води своју културну политику. Неизбежно долази и до конфликата. Најчешћи окидач сукоба јесу лоши међуљудски односи. Један од мотива за стварање сукоба јесте тежња за влашћу. Нажалост, у овој области постоји наглашена осетљивост (сујета)уметника која са неподударношћу очекивања и могућности институције може да запали варнице. На овоме се може радити. Некада испод сукоба леже дубљи разлози, па он ескалира на ситницама. Да се сукоб не би продубио он треба да се решава на почетку, у корену и на рационалан начин. Постоје два решења: или мењамо личност на челу институције или трансформишемо/гасимо институцију. Сукоб мора да буде транспарентан, а не прикривен да би се решио. Треба пронаћи заједнички интерес сукобљених страна и компромис и на смирен начин искомуницирати своје жеље,ставове и потребе. Увек треба имати на уму да осећања на човеково понашање делују често, а разум повремено, као и да су интереси саставни део човековог колективног и индивидуалног живота, као и то да постоје и конфликтне личности. Трајање сукоба,ако се не решава на време прети да се претвори у кризу институције и угрози њен рад, постојање и општу стабилност. Компромис је увек реално решење.

 

Аутор: Владана В. Ђуришић

 

Прочитајте и ово:

Српска инвестициона етика