Интерес плус мотив једнако је понашање.

Етичко понашање, које је законско и морално код руководилаца, менаџера, је веома прихватљиво (и тражено), како за запослене тако и за друге заинтересоване стране. И ако етичка одлука не мора увек водити етичком понашању, етичко понашање је увек производ или резултат етички донешених одлука. На етичко доношење одлука утичу морално размишљање и намере доносилаца одлука. Намере су добри предиктори понашања у ситуацијама када имамо етичку дилему.

Морални интензитет (Јачина морала)

Јачина морала је карактеристика, и показатељ самог моралног питања. То је главни фактор који утиче на етичку свест, етичко доношење одлука и понашање запослених. Свако етичко питање може се представити у смислу његовог моралног интензитета - састава који се састоји од:

  • Тежине - моралног питања збира штете или користи којих се то морално питање тиче. Када се суочавају моралне дилеме, последице су скоро увек озбиљне.
  • Друштвени консензус - моралног питања је степен друштвеног договора да је предложени акт лош (зло) или добар (добро). Друштвени консензус говори о понашању појединаца, да ли је прикладно (читај морално) или не. Што је виши степен друштвеног консензуса, тад је двосмисленост мања.
  • Ефекат вероватноће - има функцију да нам каже да ли ће неетичка активност проузроковати штету или корист. У земљама, где је правни процес сложен и дуготрајан, вероватноћа стварне штете је значајно мања у многим ситуацијама, па је и кршење закона у организацијама често.
  • Временска непосредност - је дужина времена између садашњости и појаве последица моралног чина у етичком питању (краћи временски период подразумева већу непосредност). Велика конкуренција, забринутост менаџера по питању реултата и испуњењу плана, наводило је менаџере на краткорочни избор. Менаџери могу посегнути за неетичким избором ако се тражи од запослених брз и позитиван резултат, док за могући негативан резултат је потребно више времена.
  • Непосредна близина - осећај близине (социјалне, културне, психичке или физичке), кад је морал у питању појачава сумњу у менаџерске одлуке кад су у питању те особе. Брига за људе у организацији је више исказана од менаџера који су више посвећени својој струци и организацији. Ако се ово узме у обзир, онда менаџери људских ресурса морају да пронађу начин како да се менаџери осећају посвећено послу и организацији, ако желе доношење етичких одлука.
  • Ефекат концентрације - је инверзна функција броја људи који су погођени тежином моралног чина. То су морална питања која утичу на ширу заједницу и социјалне групе. Унутрашњи фактори су део појединца.
  • Морална свест - о етичком питању је велики корак у процесу доношења одлука која води до етичких избора и понашања. Тако постављен лични етички модел сугерише да су људи под утицајем и бригом за етику и сопствених интереса.
  • Индивидуалне вредности - имају велики утицај на избор менаџера, руководилаца. Манифестују се као збир интереса и мотива и на тај начин одређују нечије понашање. У организацији, проблеми настају када се појединачне вредности и етика разликују и међусобно су контрадикторне. Интензитет проблема варира у зависности од тога колико је јака вредност појединца, и какве су последице непоштовања организационих стандарда. У већини случајева, индивидуалне вредности имају већи утицај на доношење одлука од етичких стандарда организације. Сукоб вредности настаје када су веоме јаке индивидуалне и организационе вредности а нису усклађене.
  • Когнитивни фактори - когнитивни морални развој је један од важних фактора у етичког одлучивања. Он описује и објашњава етичке процесе доношења одлука појединаца. Процеси пролазе кроз три нивоа развоја, пре-конвенционални, конвенционални, и пост-конвенционални или принципијални. У пре конвенционалном нивоу когнитивног развоја, одлуке појединца се заснивају искључиво на самоинтересу без узимања других у обзир. На овом нивоу, појединци често делују у циљу избегавања казни, или остварењу личног интереса, док је етика у другом плану. На конвенционалном нивоу, појединци препознају потенцијални утицај њихових одлука на друге и на тај начин прате правила, процедуре и законе. У постконвеционалном нивоу, појединци имају високу орентацију ка моралу и њихово морално понашање је у складу високим етичким принципима.delovaya etika ponyatiya i principy 2

Самоефикасност је друга когнитивна променљива која утиче на етичко одлучивање и понашање. Когнитивна теорија доследности сугерише да је етичко понашање у складу са самоопажањем високе вредности.

Слично томе, менаџери су тип личности који чешће употребљавају неморално понашање. Они су у хроничној и непрестаној борби да се постигне више, за мање времена, и ако је потребно урадиће то и против етичких правила.

Индивидуални променљиве као што су пол, ниво образовања, радно искуство такође имају утицаја на етичко одлучивање и понашање. Већина истрађивања показује да жене имају боље предиспозиције када су у питању ситуације са етичком дилемом од мушкараца. Радно искуство је такође, значајан фактор етичког одлучивања. Запослени, који су млади са релативно ниским примањима, ограниченим радним искуством и ниским нивом одговорности у друштву, се значајно више етички понашају од старијих радника са већим радним искуством, већим примањима, и са већом одговорношћу. Овај резултат је од посебног значаја јер се већина кључних стратешких одлука доноси на вишим нивоима. Овај резултат нам говори да се мора обратити пажња о последицама етичких одлука старијих менаџера наспрам дуготрајном раду у организацији и краткорочним финансијским резултатима.

 

Прочитајте и ово:

Српска инвестициона етика