Да би се постигао успех, поред жеље, намере, памети да се то уради, потребан је и план, ресурси, услови, акција и резултат. Овом низу треба додати и нешто што можемо назвати – „уско грло“. То проблематично уско грло има и назив, зове се: сумња у себе.
Сумња у себе спречава најважнију ствар - први корак.
Дефиниција самопоуздања гласи: то је однос, у којем систем тачно зна свој одговор и реакцију других система под одређеним утицајем.
Неопходно је, такође, разумети последице које настају када извршавате одређене радње и утичете на себе или околину. Сумња у себе - је недостатак искуства у стварању корисног утицаја, и може довести до потпуног застоја или наношења штете. Бити самопоуздан - значи разумети себе, своје способности, знати да ли су довољно развијене да се превазиђу све препреке и реше проблеми у остваривању постављеног циља. Самопоуздање зависи од сигурности тј. присуства истинског знања о структури, карактеристикама, стању, понашању, потенцијалним утицајима и последицама по себе или околину, који утичу на доношење одлука о интеракцији и остварењу постављеног циља.
Поверење и сигурност смањују ризик од доношења погрешних одлука које би могле погоршати стање система, без користи за себе или околину. Основа самопоуздања је позитивна самопроцена властитих способности и успеха који би омогућили постизање још кориснијих циљева и приоритета. Самопроцена пружа разумевање колико је људска активност важна и и корисна, лично, и за околину.
Самопроцена може бити:
- Ниска: особа са комплексом инфериорности; њена активност је много нижа од могућности; није у стању да буде корисна, упркос чињеници да би могла;
- Нормална: постоји/поседује самопоштовање; активност се поклапа са способностима; остварује се максимална корист, како лична тако и за животну средину;
- Претерана: поверење се претвара у прекомерно самопоуздање и охолост; активност је много већа од могућих способности; вероватно ће нашкодити себи и/или околини.
За адекватну самопроцену, потребно је знати свој таленат и циљ - шта се жели постићи. Ако су активности у складу са талентом и доносе корист за реализацију циљева, самопроцена је ближа нормалности.
Када је искуство позитивно у решавању сложених проблема и постизање корисних циљева, не само да побољшава самопоуздање, већ даје и храброст да се превладају страхови и покрену иницијативе за извршње акција на оригиналан, неконвенционалан начин. Окружење значајно утиче на самопоуздање и самопроцену. Када други посебно блиски људи, подрже активност и кажу да ће све испасти како треба, особа са слабим самопоуздањем почиње да верује у то. Пажљиво изводи прве кораке и уверава се у њихову исправност, постепено постаје све самопоузданија и бива кориснија. Али када људи напротив, стално кажу да је одређена особа губитник, она не зна ништа или је не способана да уради било шта, чак и најсигурнија особа почиње да сумња у себе, почиње да прави грешке, постаје забринута, доживљава стрес и депресију. У оваким ситуацијама треба да знамо, да тренутна активност није у складу са талентом и циљем, да се не осећамо разочарано, ни у себе ни у друге и да је потребно да брзо променимо окружење. Врло је важно, такође, да се укључимо у активности у другим областима рада које нам више одговарају по таленту или специјализацији.
Како постати самоуверен
Поверење долази с личним развојем, као резултат учења о себи, властитим способностима и последицама властитих поступака. Зато је потребно да човек упозна себе, стекне искуство и вештине, задовољи потребе, промени однос према себи (ка позитивном), да почне да верује да ће остваривањем правих активности и постизањем правих циљева, сигурно остварити успех. Уз помоћ следећих метода, може се развити самопоуздање до оптималног нивоа - самопоштовања.
Понашање и комуникација
Колико је особа самоуверена одређујемо посматрајући њено понашање и начин комуникације. Главни показатељи су држање, говор, ход, правац и смер погледа. Најлакше је одредити степен поузданости хода. Може бити спор, уморан, бесциљан или обрнуто – енергичан, поуздан и са сврхом. Сигурна особа се обично креће брже од осталих. Она има циљ, жели да дође негде што је брже могуће, срести се и обавити посао. Ако док радите, особа није у журби, то обично значи да она сматра да је њен рад без већег значаја. То значајно смањује самопоуздање. У таквој ситуацији потребно је повећати интензитет рада. И ако је потребно, она мора сама да промени начин свогај рада како би од њега добила више задовољства.
Да бисте били сигурни, важно је да је држање у ходу добро и сигурно. Ако су рамена опуштена , покрети троми, то је знак недостатка поверења. То значи да особа није страствена у ономе што ради и не осећа се битном. Правилним држањем, можемо одмах испољити повећано поверење. Код правилног држања, неопходно је исправити леђа, подигнути главу, гледати у очи. Ово оставља добар и снажан утисак на друге.
Изглед
Као што понашање утиче на осећај самопоштовања и самопоуздање, тако и изглед, то јест, појава има исти утицај. Када ово кажемо треба да знамо да при том не мислимо да је потребно облачити се модерно и „бити у тренду“. Важно је да је одећа удобна и уредна и да се носилац осећа угодно у њој. Треба имати у виду, такође, да је "први утисак је направљен од одеће коју носимо." Неуредан и лош изглед негативно утиче на интеракцију са људима. Неће се остварити контакт какав би требало и људи ће избегавати такву особу. Да не би сте дошли у такву ситуацију, довољно је да носите чисту, уредну одећу и одржавате хигијену.
Аналогно са одећом, ако физичка форма није задовољавајућа, онда се мора бавити спортом. Побољшава се физички изглед, повећава енергија, самодисциплина и ствара позитивно расположење за цео дан.
Комуникативност
У групним дискусијама, несигурна особа увек седи на маргинама, ћути и претвара се да слуша друге. А када је нешто питају, буквално се буди и каже: "Не знам, да размислим." То је из страха у исправност властитог мишљења. Ако је страх и оправдан, човек не може да зна да ли је то тачно или не док не изрази своје мишљење и не добије повратне информаце од других. У случају да је страх оправдан, и особа каже нешто што није на месту, чак ни тада не би требала да буде узнемирена. Треба из тога извући тачан одговор - учити из сопствених грешака. "Све долази с искуством," што се више пута изрази своје мишљење пре ће се доћи до потребне сигурности.
Успех
Ништа не утиче на самопоштовање као лични успех. Један постављени циљ, извршени план, користан резултат, повећава самопоуздање. Али, као што је раније споменуто, несигурност спречава особу да предузме први корак како би постигла успех. Онда је неопходно користити прогресивни приступ. Прво, мора се почети са најмањим и најмање битним циљем. Треба потражити помоћ од ближих особа, пријатеља, родбине или колега. Након сваког успешног оствареног циља, мора се поставити сложенији и кориснији циљ. Таквим прогресивним приступом „корак по корак“ доћи ће се до самоуверености и остварења сложенијих и амбицијознијих циљева.
Мотивација
Све на свету има разлог, тако и самопоуздању треба разлог. Повећањем самопоуздања можемо променити ствари, уздигнути се на корпоративној и друштвеној лествици, имати више пријатеља ... Разлози би требали бити обавезујући мотиви како би се обезбедио лични развој и промениле навике. Без мотиваце, свака акција је осуђена на пропаст. Али ако је мотив жеља да се учини нешто велико и корисно, а не само задовољство, онда је загарантован успех. Најважнији мотив је лично одредиште/циљ. Неопходно је утврдити шта је то, стално се трудити да га остваримо, веровати у себе да можемо дожи до њега.
Професионализам
Радећи на стварима које волите, треба покушати да их изведете што боље и ефикасније. За ово је потребно стећи више искуства пробати да се оствари нешто важно, јединствено и корисно, како за себе тако и за друге. Оваквим радом и поступањем придобиће се наклоност људи који ће заузврат уступити своје ресурсе како би заједнички имали веће користи. Такав редослед догађаја значајно побољшава самопоуздање.
Давање
Несигурна особа превише се усредсређује на себе и своје жеље и практично не помаже другим људима. Овако манифествовање себичности отежава успостављање нових односа, улазак у нове и стварање додатних ресурса за личне циљеве. Да би постали успешнији и самоуверенији, треба да престанемо да се сматрамо "центром универзума". Неопходно је обратити пажњу на свет око себе и покушати учинити што је могуће више добрих и корисних ствари. Помажући људима, човек не само да прима захвалност, већ и повећава своје самопоштовање. Не треба себе сматрати "складиштем", које само узима ресурсе из околине и не даје ништа заузврат. Човек мора бити попут "пумпе" која упумпава и појачава све своје токове, (доброта, љубав, новац, радост, искуство, ...). У оваком контексту мора се користити закон очувања енергије - што више дајете, више добијате. То је једна од истина коју би свака успешна особа потврдила. Да бисмо боље разумели моћ ове методе, морамо научити да користимо закон привлачења.
Резултати добијања самопоуздања
Ништа није важније од првог корака да би се постигао успех. Само изградњом самопоуздања добија се способност превазилажења свих страхова и започињања активности. Мора се пронаћи "златна линија" између самопроцене и самопоштовања. Тиме се особа чува од комплекса инфериорности, себичности, прекомерног самопоуздања и надмености. Остварује се веће задовољство радом, јер се остварују корисни резултати, за које се прима захвалност од других, као и ресурси за постизање нових циљева. Све те околности пружају више могућности за успостављање нових веза, стицање бољих искуства за развој талента и реализацију циљева.
