Калкулације трошкова

Калкулација тј. израчунавање цене коштања, дефинише се као поступак распоређивања укупних трошкова на носиоце.

Циљ утврђивања цене коштања је да се сваки производ оптерети оним износом трошкова које је својом производњом изазвао. Тиме се омогућава ефикаснија контрола трошкова и ствара основа за доношење низа пословних одлука, као што су:

одлуке о висини продајне цене производа
одлуке о начину повећања обима производње
одлуке о производњи или набавци појединих производа

Остварење циљева калкулације, условљено је поштовањем одређених принципа, као што су: тачност, прилагодљивост, документованост, благовременост, прегледност и упоредивост калкулације са другим калкулацијама.

Калкулације се могу поделити према:

времену израде
начину израде

Према времену израде, калкулације могу бити:

претходна (планска) – саставља се пре почетка економске активности, на основу норматива трошења елемената производње или процењеног износа трошкова
међукалкулација – обрачун цене коштања у току процеса производње, како би се контролисали трошкови и поредили остварени и планирани трошкови
стварна калкулација – врши се по завршетку пословних активности на основу стварно насталих трошкова

Према начину израде, тј. методу распоређивања трошкова на носиоце, калкулације могу бити:

дивизиона калкулација
калкулација еквивалентних бројева
калкулација везаних производа
додатна калкулација

Дивизиона калкулација – Калкулација која се примењује за распоређивање трошкова на хомогене (једнородне) производе и услуге. Да би се утврдили трошкови на основу дивизионе калкулације, потребно је утврдити укупне трошкове настале на одређеном месту трошкова и поделити те трошкове укупном количином производа производеном на том месту.

Раздвајање трошкова на директне и индиректне је у овом случају сувишно, зато што се трошкови у свом укупном износу расподељују на једнородне производе.

kalkulacije troskova slika 1

Пример: Утврдити цену коштања једног килограма чоколадних бананица, ако се зна да је у посматраном периоду произведено 20.000 јединица истог производа, а настали трошкови износе 1.800.000,00 динара.

kalkulacije troskova slika 2

Калкулација еквивалентних бројева – Користи се за распоређивање индиректних трошкова када се производи више сродних производа (типови, модели). Проблем настаје при распоређивању заједничких трошкова на појединачне производе (типове, моделе производа). Индиректни трошкови распоређују се у складу са одређеним односима у трошењу за поједине врсте производа. Успостављање ових односа заснива се на техничким нормативима, искуству, или процени. Односи који показују учешће појединих производа у настанку индиректних трошкова, називају се коефицијенти. Коефицијенти се утврђују за поједине производе на основу њихових норматива рада, норматива рада машина, количине добијених произвда... Када се количина производа помножи одговарајућим коефицијентима, добијају се еквивалентни бројеви тј. обим производње у условним јединицама. Када се износ индиректних трошкова подели збиром условних јединица, добија се висина индиректних трошкоца по јединици условљеног обима производње. Да би се добио износ индиректних трошкова по јединици стварног обима производње, потребно је помножити износ индиректних трошкова по јединици условљеног обима производње са одговарајућим коефицијентом.

Пример: Радиш у комерцијалној служби привредног друштва „Младина“, Пирот, које производи ХТЗ опрему. У јануару 2010. произведено је:

радно одело 1.000 ком – норматив рада 40 минута по комаду
радни мантил 700 ком – норматив рада 30 минута по комаду
радни комбинезон 800 ком – норматив рада 50 минута по комаду

По књиговодственој евиденцији укупни индиректни трошкови износе 230.000,00. Применом калкулације еквивалентних бројева, распореди индиректне трошкове по врстама производа и обрачунај индиректне трошкове по јединици производа.

kalkulacije troskova slika 3

Калкулација везаних производа - Користи се за распоређивање трошкова на производе који настају у јединственом технолошком поступку, као органске компоненте једне сировине. Производи који настају у овом технолошком поступку могу бити основни и споредни. Основни производ је онај производ због кога је процес производње организован. Споредни производи су сви они који настају у технолошком процесу, али њихово добијање није примарно. Овај поступак израчунавања цене коштања је веома користан када предузеће жели да прода и споредни производ, те је неопходно да израчуна његову цену коштања, како би могла да одреди очекивану продајну цену.

Проблеми који се решавају применом калкулације везаних производа односе се на распоређивање заједничких трошкова на носиоце и распоређивање трошкова основног материјала на производе. Овај метод налаже да се трошкови утврде у укупном износу, и да се од тога износа одузме процењена вредност споредних производа. Износ добијен након одузимања, дели се са произведеном количином основног производа.

CK основни производ = UTr – очекивана ПЦ споредних производа/Q основни производ

Пример: Производно предузеће „Суноко“, произвело је у току марта месеца текуће године 5000 t шећера. Укупни трошкови производње износе 20.000.000,00. Ако је тржишна вредност шећерне репе, као споредног производа 5.000.000,00, израчунати цену коштања једне тоне шећера.

CK основни производ = UTr – очекивана ПЦ споредних производа/Q основни производ = 20.000.000,00-5.000.000,00/5000 = СК основни производ = 3.000,00/t

Додатна калкулација – Користи се за распоређивање индиректних трошкова на хетерогене – разнородне производе. Примена овог метода израчунавања цене коштања је ограничена и користи се само када се остали методи калкулације не могу применити.

По овим методу индиректни трошкови се распоређују на носиоце по одређеном кључу. Кључ за расподелу трошкова представља однос укупних индиректних трошкова и збира укупних директних трошкова или само једне врсте директних трошкова. Кључеви могу бити јединствени за цело предузеће или специјални за поједине организационе делове предузећа. Поступак распоређивања трошкова почиње дељењем индиректних трошкова оним директним трошковима који су изабрани за критеријум, да би се утврдио кључ за расподелу индиректних трошкова на различите производе.

Кључ за раподелу индиректиних трошкова = Индиректни трошкови/Директни трошкови

Множењем кључа за расподелу износом директних трошкова, утврђује се износ индиректних трошкова по врстама трошкова.

Износ индиректних трошкова = кључ за расподелу x директни трошкови за сваки производ по врстама трошкова

Пуна цена коштања јединице производа, добија се додавањем индиректних трошкова директним трошковима и дељењем тако утврђеног износа укупних трошкова бројем јединица производа.

CK = директни трошкови + индиректни трошкови/број јединица производа (Q)

Пример: Производно друштво „Лане“ из Пожаревца производи кондиторске производе. Месечни преглед производа из њиховог асортимана са директним трошковима и обимом производње, дат је кроз следећу табелу:

kalkulacije troskova slika 4