Аутор: Гордана Булатовић
Губитак посла спада међу најснажније стресне ситуације у животу сваког човека. Постоје послодавци који о овој чињеници, приликом спровођења планова рационализације, воде рачуна, али и они који то раде на најједноставнији и, често, најсуровији начин, без размишљања. Има и оних трећих, који се труде да у моменту када отказ дају делује да је то добро за запосленог иако је то, углавном, почетак његове агоније.
Немачки „Фокус“ преноси искуства које је, заступајући бројне послодавце током богате каријере, имао адвокат Асхкан Саљоугхи, специјализован за радно право, а који је партнер у берлинској адвокатској канцеларији Цевалиер.
„Корона криза јесте значајно негативно утицала на економију. Угоститељство и хотелијерство су посебно погођени. Ако нема гостију, нема ни промета, па се не могу ни фирме кривити што морају да отпуштају раднике. Међутим, има и оних компанија које се, под изговором ковид кризе, желе решити одређених радника. У последњих неколико месеци, наша адвокатска канцеларија се све чешће бави оваквим случајевима, где је економска криза због пандемије само убрзала одређене одлуке о отпуштању запослених. Велике корпорације се у томе посебно истичу. Увек се изненадим какве све креативне трикове смишљају газде како би натерали неке запослене да сами оду“, објашњава Сољоугхи.
Програми волонтирања
Овај трик је често тако добро маскиран да је тешко уочити да је на штету запосленог. Програм волонтирања звучи добро, јер има тај сегмент који асоцира на „добровољно“ . Али, у стварности је то програм са лошим условима и одредбама уговора по којима компанија увек побеђује. Овај програм се често користи за жене које су још увек на породиљском боловању или су са њега тек дошле. Оне на програме „волонтирања“ пристају јер не могу радити увече или викендом.
Програм волонтирања подразумева да се запосленима понуди могућност преласка у екстерну, тзв. трансфер компанију. Тамо им је обезбеђена професионална подршка за преоријентацију на друга занимања. У току усавршавања, које обично траје највише две године, запослени прима 85 одсто зараде коју би добијао у компанији, да редовно ради. Уколико се запослени одлучи на овај програм, нема права на отпремнину.
Рад са скраћеним временом
Баш под изговором кризе због пандемије, у овом периоду велики број послодаваца нуди запосленима останак на послу, али уз скраћено радно време. Ово, према речима адвоката берлинског Цевалиера може бити сумњиво, уколико постоје радници који и даље раде пуно радно време. Рачуница послодавца у овом случају је да ће запослени са скраћеним радним временом изгубити интересовање за посао, који подразумева и мање приходе, па да ће сам и отићи.
Понуда неповољног уговора о раскиду радног односа
Уговор о раскиду радног односа обично се потписује споразумно. Али, свако од запослених, како тврди немачки адвокат, мора имати у виду да је тај уговор прављен да увек иде у корист послодавца, а не запосленог. У том смислу, често су делови уговора нејасно написани, па отварају могућност различитог тумачења. Запослени који не тражи појашњење сваке тачке уговора о споразумном раскиду радног односа, увек је у опасности да се оно што је потписано, а иде у његову корист, не спроведе.
Стратегија одбацивања
Постоје послодавци који не желе да са онима које више не виде у својој компанији, потписују било какав уговор и обавезују на исплату надокнада и отпремнина. У овим случајевима, запослени се гура на маргину догађаја, не добија пристојне задатке и очигледно нема изгледа за напредовање. У овим случајевима послодавци рачунају с тим да ће код ових запослених доћи до пада мотивације да раде у тој компанији.
Амнезија кад је у питању исплата зараде
Постоје и газде које не спроводе никакве тајне радње, већ једноставно “забораве” да исплате зараду ономе кога више не желе у фирми. Ово се, према сведочењу адвоката са којим су разговарали новинари немачког “Фокуса”, дешава углавном онима са малим платама, укључујући многе самохране родитеље. Како они, углавном, немају времена да чекају, брзо одлазе у потрази за новим послом.
На крају адвокат Асхкан Саљоугхи даје свим запосленима који су у ризику од отпуштања и један савет.
“Питање је шта можете урадити ако вас послодавац више не жели и још схватите да вас тера неким од ових трикова. Најважније је да останете мирни, чак и ако менаџери врше притисак. Што је већи притисак, боља је и ваша преговарачка позиција, уколико схватате и да је за вас боље да фирму напустите. И, никако не треба потписивати оно што се нуди, а посебно ако вам се објашњава како то иде само вама у корист. Јер то сигурно није истина. Уместо потписа на било шта, најбоље је потражити правну помоћ”, закључује адвокат Асхкан Саљоугхи.
Извор: Biznis.rs
ИЗДВАЈАМО
