По писању БЛИЦА, милион грађана Србије ради викендом и увече. По тој статистици смо други у Европи, а као „шлаг на торту“ је да 60% радника нема уредно (читај уређено), радно време.
Ова статистика само показује сву способност менаџера како да организују пословање и повећају задовољство послом код својих радника то јест запослених. И онда се чуде што не могу да нађу раднике за производњу рецимо, или што је флуктуација велика.
У Србији такозвано нетипично радно време, које подразумева вечерњи и ноћни рад, као и рад викендом, има 59,5 одсто укупног броја запослених. Већи удео имају само у Црној Гори, Северној Македонији и у Турској, док је нетипична запосленост у 2018. години у ЕУ смањена на 37,4 одсто. У Србији је укупно запослено око 2,2 милиона људи, што значи да викендом, увече и ноћу ради око 1,2 милиона људи.
Чини се да такав просек у нашој земљи праве конобари, пошто је значајан број запослених у угоститељству, а ресторани, кафићи и клубови најчешће раде до дубоко у ноћ, као и трговци, с обзиром на све већи број тржних центара који раде суботом и недељом, а неретко и празницима. Овде треба обратити пажњу на „ЧИНИ СЕ“, јер Србија има велики број организација које раде тако да не гасе своје машине, или како би на западу рекли 24/7, које су такође, организације са великим бројем запослених и који су ангажовани у рад по сменама.
Према подацима Еуростата, Србија је друга у Европи по броју запослених који раде ноћу - 9,6 одсто, а већи удео од наше земље има само Словачка (15 процената). Код мушкараца само је Словачка испред Србије, док већи удео жена са ноћним радом имају још и у Северној Македонији, Малти, Словенији и Финској, а исто учешће као Србија има Естонија.
Док је рад ноћу у ЕУ смањен на 5,4 одсто у 2018. години, у Србији је повећан на 9,6 процената, а овај раст од 2,1 одсто представља највећи "скок" у Европи, наводи у својој анализи економиста и оснивач сајта Макроекономија Мирослав Здравковић.
Ноћни рад
Словачка 15 одсто запослених
Србија 9,6
Северна Македонија 9,3
Холандија 8,7
Малта 8,6
Словенија 8,4
Рад у вечерњим сатима у ЕУ је значајно смањен, на 14,4 одсто у 2018. години, док је у Србији повећан са 20 на 29,9 одсто и ово је највећи пораст удела вечерњег рада у Европи у периоду од 2010, откад Евростат објављује податке за нашу земљу. Већи удео запослених од Србије у вечерњим сатима имају у Грчкој, Црној Гори и Холандији.
Вечерњи рад
Грчка 38,6 одсто запослених
Црна Гора 38
Холандија 31,7
Србија 29,9
Словачка 23,6
Финска 22,5
С.Македонија 22,4
Рад викендом
У земљама ЕУ је од 2010. смањен број запослених који раде и суботом, на 25,4 одсто у 2018. У Србији је у истом периоду дошло до повећања удела "суботара" на 40,6 одсто. Удео мушкараца који раде суботом у Србији незнатно је повећан на 43,9 одсто, а жена на 36,5 одсто. Већи удео запослених који раде и суботом од Србије имају само у Црној Гори, Турској, Северној Македонији и Грчкој, и то укупно и мушкараца. Већи удео жена које раде суботом имају Турска, Црна Гора и Северна Македонија. Удео запослених који ради недељом повећан је у ЕУ на 14 одсто у 2018, док је у Србији порастао на 24,2 одсто. Већи удео оних који раде недељом од Србије имају само Црна Гора и Турска, и то важи и за мушкарце и за жене.
Рад суботом
Црна Гора 55,2 одсто
Турска 53,4
С. Македонија 43,6
Грчка 41,9
Србија 40,6
Рад недељом
Црна Гора 29,8 одсто
Турска 26,6
Србија 24,2
Ирска 21,0
Холандија 20,9
Шта каже Закон о раду
Закон о раду предвиђа да током једне радне недеље број прековремених радних сати може да буде највише осам. Сваки запослени, како у државним фирмама тако и код приватника, има право на увећање зараде по основу нетипичног радног времена, и то - за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110 процената од основице, а за рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде, као и за прековремени рад – најмање 26 одсто од основице.
Коришћени извор: (БЛИЦ M. Andrejić 27.08.2019. 08:45)
Прочитајте и ово: ИЗБОР НАЈБОЉИХ У МЕНАЏМЕНТУ ЉУДСКИХ РЕСУРСА
