Пише: Милица Јаковљевић

Разговор за посао у Србији је посебна дисциплина, за коју морате вежбати и психички и физички. Зашто? Зато што чекање да дођете на ред уме да потраје, јер позову више кандидата у исто време а онда сваког по на особ уводе у канцеларију и причају му о фирми и очекивањима која имају за позицију. Надам се да вам нећемо открити мудрост драги послодавци, али то можете и ставити у текст огласа или пак рећи свима пре него обавите усмени разговор. Замислите који је бенефит од тога, вероватно би пола кандидата одустало након уводног дела и ето вам природне селекције! Били на таквим разговорима, видели, нисмо разумели поенту!

Друга ситуација која захтева физичку кондицију је континуирано седење на тестовима логике, тестовима личности, енглеског и врло ретко саме стручне способности која вам је неопходна, јер то уме да траје до 3 сата. Између часова у школи могу се протегнути ноге, овде бога ми, не. Такође, били, видели, издржали!

С тим у вези, надовезаћемо се на оно што је тема, а то је психичка припрема за све што нас чека када нас позову на први круг разговора. То звучи као концентрични круг у оквиру ког сви стоје и чекају следећи ниво. Нећу упоредити са паклом, него са игрицом!

Говоримо о тестовима, у огромним системима, за озбиљније позиције. Да ли се јави велики број кандидата, кад су у питању на пример послови у одељењима у оквиру једне банке? Требало би да НЕ. Можда је за шалтере већи број у питању, да би се било како ушло у банку, али озбиљни позадински послови су они које углавном обављају са претходним искуством.

Надам се да HR чита биографије заиста. Немојте само оно 5-7 секунди јер што је мало, мало је. Увидом у већину тих биографија, на први круг разговора, на тестирања и доказивања, ви зовете људе који су најчешће радили идентичан посао у другој банци. Да не причам о томе што на исти начин третирате и почетнике (ако вам их је неко препоручио јер се у банку тешко улази и у тај први круг без препоруке) и људе који имају преко 10 година искуства.

Ако је неко исти посао радио у другој банци, шта ви то код њега процењујете? Каква му је логика и колико је енглеског користио (обзиром да имамо једну домаћу банку, у свим осталим је енглески скоро па матерњи)?

У банкама се разликује структура, процедуре и програм у ком се ради (у данашње време све заступљенији SAP), али начин рада је потпуно исти. Не може се измислити како ће се процењивати ризик приликом издавања кредита или осигурања, не може се платни промет обављати на другачији начин, нити се уговор написати супротно законима која важе за све банке. Не може се у продаји банкарских производа за мала,средња или велика предузећа ићи мимо устаљеног распореда: састанак, аквизиција, пласирање и мониторинг клијената.

Као што се да приметити, у банкарском сектору се врте исти људи, то је баш због тога. Добијате наученог , искусног човека, који за недељу дана може ући у систем. Зависи само где се понуде бољи услови, приватно осигурање и бенефити, тако ћете их и видети да се ротирају.

Шта је то што бисте сазнали о њему а што га мање или више квалификује? Тестови сигурно нису! Симулација састанка је још апсурднија ствар. Да ли су то реални услови, када потенцијални `Relationship Manager` изађе из канцеларије и од поновног уласка на врата треба да започне свој састанак, јер као што сви знамо састанак је жива ствар и тече у односу на понашање присутних.

Уместо ових метода можда да пробате да позовите њихове надређене, позовите клијенте (поготово ако су у питању предузећа), можда и колеге из банке у којој су радили (сви неког знају) и воала добили сте пар сјајних кандидата! Суштински оно што је битно је какви резултати стоје иза њега и да ли се као профил личности уклапа у већ постојећи тим. Какву енергију има, на који начин вас слуша или разговара, зар не?

Није свудa исти случај па нећемо глобализовати. Ако бисмо говорили о конкретној банци рећи ћемо Raiffaisen bank. Банкa са традицијом и реномеом, банка која негује западњачке вредности. Сличан систем има и Sber. Такође тестови и неизбежне симулације.

Не желимо никако да помислите да ми говоримо како неко треба да послује, али кад би размислили о овоме, било би на обострано задовољство. Банка би задржала добру репутацију и добила одговарајућег колегу, а кандидати се не би осећали као да су јуче изашли на тржиште и изнад свега понижено.

Верујте, разговарали смо са њима, управо им тај непријатан осећај остаје у мислима дуго након изласка из зграде.


Милица Јаковљевић, дипломирани правник који је заљубљен у маркетинг. Обожавалац реклама, борац и занесењак. Писац који је велики ентузијаста да са речју као главним и јединим оружјем може освојити боље сутра за све.

Прочитајте и ово: Постаните наш партнер