Пословна култура се формира на основу утицаја опште културе, организационе културе и националне културе. Ови фактори на формирање пословне културе утичу сваки на свој специфичан начин. Општа култура се налази у неком појединцу пре него што се он укључи у рад неке организације.

Долазећи у нову средину он(појединац) може да утиче на пословну културу, али и пословна култура ће утицати на његово понашање. Слично је и са националном културом. Национална култура снажно утиче на стварање вредности, принципе и ставове појединаца. Доласком у организацију појединац (доносећи са собом општу и националну културу) може утицати на пословну културу и њену промену.

Свака особа је јединствена личност. Сваки појединац има релативно сталне и стабилне црте карактера које утичу на његове поступке и понашање у односима са другим људима и у односу на организацију у којој ради. Некада описујемо људе као коректне, љубазне или раздражљиве и незгодне за сарадњу. На овакав начин ми описујемо карактер једне особе. Као што појединац има свој карактер (који је јединствен и различит од других), тако и свака организација има своје јединствене карактеристике, које смо назвали једним именом - организациона култура.

Најважнији фактор је свакако организациона култура која најснажније утиче на формирање пословне културе. Док се општа и национална култура већ налазе у појединцу и доносе се у неку организацију, дотле организациона култура, која се налази у самој организацији, снажно утиче на појединце (запослене) у организацији мењајући њихово понашање у правцу који њој одговара.

Култура пресудно утиче на пословну културу одређујући њено функционисање. Међутим, зашто се људи на радном месту понашају како се понашају је показатељ организационе културе. То нас наводи на закључак да уколико желимо да знамо пословну културу морамо се прво упознати са организационом културом. Самим разумевањем организационе културе ми можемо да утичемо на њену промену. Мењањем организационе културе променићемо начин понашања људи у било ком окружењу.

Одлике српске националне културе на основу истраживања су:

  • висока дистанца моћи,
  • високо избегавања неизвесности,
  • колективизам и
  • женске вредности.

unnamed 24

У српској националној култури се сматра да је сасвим нормално и природно да је моћ неједнако распоређена у друштву, да они који имају моћ треба о свему сами да одлучују, да не морају да поштују правила и законе које сами доносе, односно да постоје различита правила понашања за оне који немају моћ и оне који имају моћ.

Једини начин да се нешто промени јесте смењивање оних који имају моћ. Постоји изражен однос зависности подређених од својих непосредних руководилаца.

У нашој култури идеални вођа је беневолентни аутократа или патерналиста, статусни симболи су веома важни и представљају важан елемент ауторитета оних који имају моћ.

Указује се на то да члан колектива нема лични идентитет, већ постаје слеп пратилац свог лидера, било да је то отац породице, директор предузећа, вођа партије или председник државе.

Резултати истраживања имплицирају да се у нашој култури људи вреднују, не на основу њихове способности зарађивања, већ на основу њиховог социјалног статуса, веза и познанстава, предност се даје квалитету живота и развијању мреже односа са другим људима.

Женске вредности у српској националној култури, имплицирају склоност ка креирању културе подршке у предузећима, коју карактеришу слаба дисциплина и висока толеранција за своје и туђе грешке.

Резултати истраживања имплицирају да Срби сматрају да је за њихову судбину одговоран социјални систем (колектив) којем припадају. Колектив је дужан да се брине о њима, а за узврат они гаје апсолутну лојалност према њему. Висок колективизам и висока дистанца моћи резултирају у скоро зависничком односу појединаца од врховног ауторитета у колективу.

Појединци очекују да организација брине о њима, а они, заузврат, гаје апсолутну лојалност према организацији.

Људи верују у судбинску предодређеност ствари, што указује на то да се ништа не може изменити.

У српској националној култури постоји ниска толеранција на промене и неизвесност, људи се нелагодно осећају у нејасним и двосмисленим ситуацијама, немају толеранцију за разлике у ставовима и мишљењима.

Међутим, висок степен избегавања неизвесности не утиче на формализацију организационе структуре српских предузећа, као што је то случај у немачкој националној култури на пример, јер није уочена систематска склоност ка формализацији и бирократизацији.

Према њему, заштиту од ризика и неизвесности Срби налазе у припадности колективу, а ова димензија националне културе имплицира да ће српска предузећа бити склона да прихвате културу улога.

Српска национална култура је по својим културним карактеристикама најближа земљама Латинске Америке (Чиле, Мексико, Венецуела, Колумбија) и нешто мање, појединим латинским земљама Европе (Француска, Италија, Шпанија).

Латиноамеричке културе су најсличније српској, али са једном разликом - то су „мушке“ културе, док су у нашој култури јако присутне „женске“ вредности.

Са горе поменутим европским, српска култура дели високу дистанцу моћи и избегавања неизвесности.

За разлику од тих латиноевропских култура (Француска, Италија, Шпанија) које су индивидуалистичке и мушке, српска национална култура је, у значајној мери, колективистичка и женска. Са скандинавским културама српска национална култура дели женске вредности, али се од њих разликује по свим осталим димензијама. Са германским националним културама, српска култура дели високо избегавање неизвесности, али се разликује по високој дистанци моћи и колективизму. Највеће разлике су између српске националне културе и англосаксонских култура са којима се разликује по свим димензијама (најмање по димензији мушке-женске вредности).

Према упоредивим вредностима индекса укрштања димензија националних култура, Србија се налази на дну лествице конкурентности пословне културе.

Међутим, да је истраживање обављено 100 година раније индекс конкурентности био би повољнији јер у поменутом периоду догодили су се тектонски удари на културни и привредни живот Србије који су девастирали продуктивне потенцијале друштва. Зато поменуто филозофско освећење и разумевање дубине проблема треба да послужи откривању генеричких потенцијала опстанка и развоја националне културе српског народа и друштва у Србији уопште.

Она треба да укаже на разлоге заостајања као и на оне позитивне, разлоге унапређења добробити друштва. Озбиљно разматрање повезаности националне и пословне културе је непосредно повезано са поменутим питањем опстанка и будућности Србије а тиме и са односом према националној безбедности.

 

РЕСУРС

 

ИЗДВАЈАМО

 

МЕНАЏЕР СА ИНТЕГРИТЕТОМ 

Људски или нељудски - питање је сад 

До успеха не заврћеш људе него рукаве - Нелојална конкуренција